Наша дипломатска струка и моје службовање у њој

Господине Министре,

Имао сам част до прочитам решење ваше од 28 октобра о. год. бр. 287 „Српеких Новина“, којим се решењем ја „у интересу државне службе отпуштам из службе“.

Ви сте, г. министре, као тужилац, а уједно и судија, постигли жељени резултат, и решење је испало у вашу корист. Надам се да ми нећете замерити, што ћу бити тако слободан да се и ја, као оптужени, користим јединим правом које имам, да изјавим протест на ваше решење, и то пред оног непомућеног, непристрасног, неподмитљивог, ладног и најмоћнијег судије — јавног мнења па нека оно пресуди на чијој је страни правда, кад на жалост у уставној Србији решења министра, изречена на основу 85 76 зак. о чиновницима не подлеже расматрању никакве државне власти, кад за њих у овој земљи нема суда!

Но да би јавно мњење — тај непристрасни еудија — спор лакше пресудино, дозволићете г. министре, да га упознам како са отежавајућим тако и олакшавајућим околностима; јер, као што сами видите, решење је ваше врло кратко, лаконеко, без побуда и разлога.

ТЕ

Моје ступање у дипломатску струку.

Кад сам 1871 год. свршио правне науке у отаџбини, послат сам био ујка страну да о трошку Његовог Величанства, Краља продужим науке; после 4 године штудираља које у Немачкој које у Француској, вратио сам се 1810, и у државну службу ступио као писар суда вар. Београда; 10 месеци доцније постао сам писар минист. правде, п хонорарни професор