Наша књижевност

ности. Натуралистичко претстављање страхота узбуђује наша осећања, али, само, није довољно да пробуди активни револт у нашој души. Велика уметничка дела, која третирају те теме, утичу на нашу душу средствима оплемењивања. Класична ликови грчке пластике, Ниоба, Медуза, Лаокон, романске фреске Средњег века, које приказују патње, Гојини прикази страхота, уздигли су надиндивидуално трагично доживљавање на ниво друштвених симбола. Они нас упућују на пут прсживљавања незаборавно трагичних садржаја и уметничке обраде.

Борба за једну вишу сликарску културу, 324 идејно реалистичко сликарство, за спајање великих националних и општечовечанских традиција сликарства са конструктивним залацима наше епохе — то је стваралачки пут савремене уметности. 5

Ускогрудна и једнострана повезаност са апстрактним проблемима естетике надвлађује и одводи путем јаловог формализма и она дела у којима има живог садржаја: То је, на пример, случај са Гвозденовићевом сликом „Пред болницом“. Ту је, префињеном сликарском културом, у жанру Бонарових „ентеријера“, приказана група! сељака. Људи су само повод за суптилно естетске варијације боја, без повезаности и присности са проблематиком сижеа.

Никола Грговац показује нам један пејзаж у оперском осветљењу рококоа и једну вршидбу на селу, која бојама потсећа на сеоске идиле Ватоа. Његов аутопортре, оштро осветљен, одаје испитивачки и критички поглед једног настраног талента, који с лажне висине гледа нашу свагдашњицу.

Грдан је свој аутопортре радио са дубоком озбиљношћу човека који се узбуђено уноси у огледало свог“ ја и марљиво истражује и бележи законитости и истине несталног, променљивог лица човека. Његова „Мртва природа“ је студија боја пуна суптилне ведрине.

Вера Чохаџић-Радовановић излаже портре „Милица из Ливна“, који, са много израза и озбиљноети, приказује јелноставно лице једне младе девојке, тако истинито и живо, да иза тих прта осећамо душевну снагу човека јаке и позитивне воље, Њен други рад, „Фашистичка зверства“, остао је у стадију студије.

Наилазимо на два нова имена, која су се до сала једва чула на изложбама и која прилалају млађим сликарима. Први је Сава Николић, који излаже лве мале "слике. „На одмору“ је фигурална композиција, кода у топлим хармоничним тоновима, приказује три лика, уморна од рала или путовања. Из начина како седе, из покрета руке која приноси суд устима, може се закључити да је обларено око сликара умело ла проучава шпанско и холандско сликарство. Његова друга слика, „Манифестација“, и поред извесне сладуњавости, говори о несумњивом

дару за расподелу простора и композицију. У сиво-плавичастој атмосфери широке.

улице, динамички се креће маса, са светло истакнутим заставама и транспарентима. Други је Душан Ристић. М он излаже две слике. Обе солидне, нарочито пејзаж „Дунав“, ваљан у колориту и композицији. Неконвенционално и блиско животу, реалистички гледано, приказане су широке равни, пресечене водом, које

поглед прати од предњег плана слике до дубине хоризонта. ђ 5 Мартин Соларжик пада у очи миром и јединством својих композиција боја

и својим дисциплинованим цртањем.

Момчило Стевановић излаже два рада, од којих један, „Слика из логора“, одаје талентовани и култивисани облик људског и сликарског осећања.

Пејзажи Михаила Петрова дани су у топлом радосном тону и сигурном иртежу, са широким декоративним потезом. Многе слике пејзажа данашњих сликара изгубиле су органску везу насликаног исечка са целином природе, са вечитим снагама земље, које је било код старих мајстора. Више интензитета, дубље уживљавање у предмет приказивања, а и дубља студија и уживљавање у народ и његове традиције, помоћи ће да слике пејзажа опет постану пуне живота.