Наша књижевност

244 Наша књижевност

Затим је друг отишао, брат је био замишљен, пушио је, па је легао.

Било је ветровито, киша је падала, чинило се да неко лупа на капији, или је то ветар урлао: брат је био целе ноћи будан.

Кадгод сам се пробудио, чуо бих капију и њега како се мешкољи:

— Ако дођу да га воде, мислио сам ја, да ли ће и мене да одведу»

Баш тако сам мислио: да ли ће и мене да одведу. А с братом тад нисам говорио.

Нисам га ништа питао.

Зашто нисам говорио -

Зашто те ноћи нисмо разговарали, зашто је своју забринутост за себе задржао, зашто мени није рекао ни речиг

МУ

Он је био старији брат. Он је све знао, а ја сам играо кликера. После сам и ја порастао и мислио да све знам. Чинило ми се да мој брат, понешто, не зна тако добро као ја. Рекао сам му:

— Не знаш ти то.

Као млађег брата ме је много волео, да ли ме је мање волео што ја више нисам хтео то да будем»

Ја сам се смејао што он, кад хоће да изађе, везује кравату и што мисли да Вука Шехеровић уме да пева, и још више, што сматра да је оно што она пева нека музика.

— То је све лаж; говорио сам ја гордо, — кад она пева о јадној Босни, о беговској Босни и жали је са гледишта аге који губи спахилук, ја не видим да је то уметност и да то треба нама да се свиђа. Не разумем како ти то волиш да слушаш!

О кравати, о књигама, о Вуки Шехеровић, о свему, ја сам имао своје мишљење. Ја сам често умео да га вештије од њега браним ја сам хтео да постанем старији брат.

Њега је то болело, и све ове ситне неспоразуме беда је подизала на чудовишну висину.

Да смо имали сваки своју собу, да смо се виђали само код ручка, или можда једном недељно, ми бисмо били срећни што се видимо.

Но, ми смо у једној соби, у соби пуној дима (најживља успомена из детињства — дим. Шпорет који је био стар као мој брат и који је сваки наш стан претварао у сушницу: зидови су нам увек били црни), у соби љуске лука и ољуштених кромпира, у соби, у којој је зими конопац на коме се суши веш, у тој соби при јелу, спавању, увек заједно, а ја сам исмејавао кравате и севдалинке и обојица смо поста јали нервозни.

Увече је он рано ишао да спава. У кревету је читао, пушио цигарете и заспао. Ја нисам пушио цигарете, нисам ишао да спавам: у дворишту до нас, било је дрво, клупа и једна жена,