Наша књижевност

стичног гледања које није хладно и равнодушно запажање и аутоматско бележење запаженога, већ уочавање суштина које делују, разумевање закона који их воде. активно гледање и тумачење једне стварности кроз став који је неће ни фалсификовати, нити мумизирати, и иза кога се осећа позитивна животна воља и вера у човека. -

Овај путопис кроз борбу шпанског народа, кроз шпанску револуцију, усложен је још једном компонентом. Он је сав дат пред једним широким историским „хинтер-грундом“, пред једним залеђем савремене стварности из кога полазе корени и узроци њене данашње динамике. Ова књига о борби Шпаније за слободу и за демократију развија се у паралитету сликања и тумачења актуелнога тренутка и прошлости која га: условљава, и која се гледа и схвата без предрасуда, науком која не вара, јер су јој н апарати непогрешиви. Од Инквизиције, и пре ње још, па преко шпанских моћника и гранда, краљева и великих феудалних власника, све до последњега Алфонза ХИ, унутрашња борба о превласт, између себе, али и свих заједно за пуно потчињавање експлоатисанога радног човека, пораст империјалних домена кроз прохтев за тржиштима, шпански империјализам све до катастрофе, мрачна историјска игра са Маврима и њено кобно дејствовање на зипанску историју до данашњих дана, развијање и распон капитализма, до великих финансиских моћника Шпаније и њиховога уплива на шпанску судбину, све су то обележени и разрађени тренуци који огромно помажу разумевању савремене борбе шпанскога човека. У том сликању историскога залеђа ни уметност није остала незапажена, Писац, који је органски разуме, није пропуштао дз је, у том паралитету, прати и сагледава, и да у њој тражи потстицаје у прошлости за историске чинове данашњице, Странице које говоре, на пр. о Гоји, доиста су импресивне убедљивошћу са којом се овај бунтовни сликар види као један од предзнакова потоњих догађаја. М тако се ова књига о Шпанији многоструко садржајно уплиће да би расветлила и јасно приказала основну тему, око које се це-

лина сазђује: борбу шпанскога човека за слободу, која се не развија као неки.

метеоридно изолирани феномен, већ у тесној, дубокој, животној повезаности са свима структуралним стварностима из којих ниче: историје, уметности, пејзажа. средине, човека, У оквиру и под погоном неумољивих друштвених закона. |

Разуме се да то не затрпава и не пригушује сам садржај који о борби као таквој говори, нити од њега отстрањује пажњу. Напротив, чини га ближим и схватљивијим, присније симпатичним, сугестивније утицајним. Епизоде те борбе које се овде дају, њени ликови на разним секторима и под разним околностима, увек остају у првоме плану и у сваком тренутку се виде и осећају као сржна садржина. Као пример, означио бих странице које говоре о жени у великој и дирљивој ослободилачкој борби шпанскога народа, Ту је дато неколико ликова у таквом рељефу; да се доиста урезују у сећање, Један елеменат у њој је нарочито, чини нам се, сугестивно и осећајно обрађен. Та борба је имала известан, чак и изразит интернационални карактер. И тај карактер је овде врло живо и рељефно подвучен. Кад говори о страним бригадамг, и о' људима у њима, од обичних анонинмних бораца, до вођа и идеолога, међу којима су и нека највиднија револуционарна имена наше савремености, писац достиже једну патетику која адекватно одговара узвишености теме. Јер доиста та грандиозна солидарност човека у једном, најмоћнијем нагону и осећању, ономе који га води у борбу за слободу, и који је у стању да га, преко свих граница, повеже у један фронт, али и да га, у границама једне, сопствене заједнице, разбије и на два, крваво супротстављена, кад се унутра та слобода треба да брани, тешко се може, као мотив, по својој дубокој; елементарној снази, да успореди са ма којим другим који се ограничава овим или оним обзиром или мером. Овај је доиста, и у пуном смислу, безграничан. Та патетика, рекло би се, нарочито вибрира тамо где је реч о нашим људима у великом међународном фронту слободе, који је у Шпанији полагао своје прве испите за одлучну борбу за слободу човека и света,