Наша књижевност

НАША НЉИЕВНОСТ

СБВЕСКА 5 ЂЕОКГТРАД МАЈ 1926

ЗЛОСТАВЉАЊЕ

Сви су се изјаснили против Анице. Не само комшилук и познанице и пријатељи, него са малим изузецима и њена породица. Њен отац је вије примио у кућу онога дана када је одбегла од мужа и доцније 101 је поручио да у његовој кући нема места за беснуље побегуље које „траже хлеба над погачу“. (Пословицама се код нас убијају живи људи на најбржи и најнеправеднији начин)

И заиста, нико није могао да разуме зашто је Аница, жена Андрије Зерекорића, напустила једног дана кућу и мужа. За такав поступак није било видног разлога ни разумног оправдања, ни у њеном браку, који је био миран и узоран, ни у животу сироте самице који је водила после одласка из куће. Њен муж се држао мирно и достојанствено, Чинио је све што је могао да је врати, и тек кад је видео да жена заиста неће, пустио је ствар да иде својим путем, и затражис развод.

Духовни суд је само потврдио опште мишљење. Брак између Ан“ дрије Зерековића и његове жене Анице рођене Марковић разведен ј|= на штету поменуте Анице.

Она данас ради као продавачица у једном великом магацину. О. мршавела је и убледела. Живи животом усамљених, одбачених жена. Станује у једној собици на петом спрату, ручава за тезгом, а недељом остаје код куће да се пропере и искрпи.

Кад се каже какав је био тај брак, одмах ће се разумети зашто је опште мишљење било против жене.

Он је био човек који је давно прешао четрдесету годину и имго фабрику четака. „Фабрика“ је можда мало сувише крупна реч. У ствари то је била једна лепо уређена и добро упућена радионица са дванаестак радника и са јако разгранатим и сигурним пословним везама. Осим тога, газда Андреја је куповао и продавао на велико животињску длаку свих врста. Његов кредит и углед били су одавно утврђени у пословном свету. Сељачко дете, он је сам, својим радом, својом штедњом и скромношћу постигао све што је имао: иметак, радњу и

(„СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ“)