Наша књижевност

ои

Творац јунака у животу 193

сјајиле неком снагом, пепељаста боја лица била прожета неким руменилом, тело било гипко као опруга, а глас му је био сигуран, без икаквог замуцкивања. Радосно ми је рекао „Јеси ли видео2 Шест хиљада. А „Мати“ се стално чита, сви је слушају, и који никад нису читали.“ Обазирао се, видео сам да то чини због мене, јер је као један од организатора штрајка био под смотром. „Треба да се пазиш,. ухапсиће те, ти си интелектуалац и знају те. Мене су били ухапсили, али су ме пустили кад је навалила маса пред градску кућу да ме тражи. Полиција се збунила, тако шта већ давно није доживела: па се изненадила. Али верујем да ће прибећи врло драстичним мерама. Иди, Него да знаш, не само што смо читали „Мати“, него би се зачудио: има и код нас Павла Власових и мајки Ниловних!“ И лице му је било озарено поносом.

У возу, у рано јутро, узео сам новине. Био је осамнаести јуни. Без нарочитог интересовања отворио сам новине, јер оне нису биле интересантне. Но чим сам бацио поглед на прву страну, погодио ме је ударац. Крупним словима стајало је: „Максим Горки је умро ми у том болу, у коме су ми искрсле одједном разне слике и разни ликсви са незаборавних страница Горкога, прва помисао ми је била: „Има и код нас Павла Власових и мајки Ниловних!“ И осетио сам у неком новом виду непролазност Горкога, који није створио само дела од вечне Бредности, него својим делима васпитавао људе, и стварао хероје не само на страницама својих књига, него и у животу.

Неколико дана затим сазнао сам да је полиција и коњичка жандармерија јуришала на штрајкаше у моме родноме месту, пуцајући и секући сабљама, али да је револуционисана маса узвратила штаповима и камењем, да су жене, псујући плаћенике, излазиле пред њих испршене, и да су ножићима секле тетиве жандармериским коњима. На бојишту је остало рањених с обе стране, и мртвих са штрајкашке стране, маса је тога дана била растерана, али штрајк се наставио и није био сломљен.

То је сцена са страница Горкога, и то сцена пренесена с његових. страница у живот, у наш живот. Јер Горки је ушао у наш живот, он је ту. к

И тако сам ја доживео смрт Горкога, осетивши у нарочито интензивном виду да је он жив. -

И као. што је Горки живео у великом отаџбинском рату совјетских народа, које је и он васпитавао за хероизам и за љубав према социјалистичкој отаџбини, тако је он живео и у нашој народно-ослободилачкој борби. Никли су у масама наши Павли и наше Ниловне са особеним обележјима наше борбе за национално ослобођење и достојанствени живот народа-домаћина. У нашој ослободилачкој борби, у којој се остваривало оно „што бити не може“, кликтао је буревесник Максима Горкога, узлетао је његов соко презирући малодушног смука, добијао је право његов чиж, који верује у могући срећни живот, насупрот