Наша књижевност
124 Наша књижевност
прегледала лист још у коректури; по унутрашњости поштари нису смели достављати лист претплатницима, а сарадници су гоњени сваком приликом.
Првих дана 1872 Марковића је обавестио један полициски чиновник, „скривени присталица његов“, да власт журно тражи повода да га затвори као револуционара који „ради о животу књазу и о преврату у Србији“. Марковић се на то није обазрео, али је убрзо добио јасније доказе да ће бити ухапшен. Морао је послушати пријатеље који су га саветовали да пређе у Угарску и да оданде, где је правни поредак био бољи, продужи свој рад. Павле Мијајловић пребацује га ноћу чамцем из Вишњице у једно село преко реке. После његова бекства, „Раденик“ је неколико месеци излазио с његовим непотписаним чланцима, док није по наредби полиције у мају 1872 угушен.
У
РАД У ВОЈВОДИНИ И УЧЕШЋЕ НА САСТАНКУ СРПСКИХ СОЦИЈАЛИСТА У ЦИРИХУ
Марковић је отишао у Нови Сад. Тамо је имао прилично присталица. Тамо је сем тога, излазио и Милетићев орган „Застава“, који је, крај свих неслагања, увек био спреман да објављује његове чланке. Ма да по имену либерали, Милетић и његове присталице разликовали су се донекле од србијанских либерала; међу њима је било људи који су пристајали уз „нову науку“. Војвођански либерали нису држали власт као београдски, па нису ни имали разлога да се боре с екстргмистима. Најзад, многи од њих, у првом реду Милетић, били су му " лични пријатељи.
Марковић је остао у Војводини више од годину дана. Он ћеу Новом Саду објавити раније написану „Србију на истоку“, дело класично по стилу и садржини; несумњиво најважнији његов спис у коме је изложио мисли о Србији и српском народу, први пут у нас приме. њујући у свом проучавању начела „нове науке“.
Упоредо с публицистичком делатношћу, Марковић у Новом Саду наставља и оне покушаје оснивања задруга. Да ли је, међутим, тачно оно што Пера Тодоровић тврди: да је ту „са једном јаком дружином радио“ и „да се подигне устанак у Босни 2
Марковић је, несумњиво, знао да је на омладинској скупштини у Вршцу 1871, на којој је учествовао с Пашићем и с још неколико присталица, начињен план да се оснује „Дружина за уједињење и ослобођење српско“. Дружина је имала да буде тајна револуционарна организација, па је и на скупштини о њој тајно уговорено само између неких учасника. Кад су статути израђени на Цетињу, у септембру 1871, створен је главни одбор, у који није ушао ниједан од ближих присталица Светозара Марковића.