Наша књижевност

Ал соба је пуста. Мукло гмижу дани, СЕН НИ

вјетром лиже зима и сутон и зору. Мел ЊЕ

Иза окна све је туђе. Град незнани ~

не зна задње сате твоје на умору. Б 2 ка

Не зна град ко мрије, очи крупне склапа, у пјени тог јутра ко је крила свио.

Ћути град. Не рида у пратњи. И не зна пне "да си и за њега луче запалио!... У

ДУШАН КОСТИЋ