Наша књижевност

"586 Наша _ књижевност

Михаило Вукдраговић, диригент овога вечера, изразито и рељефно је подвукао херојску ноту у „Егмонту“, владао је тешкоћама које пружа разнобојност Шостаковићеве симфоније и, уз помоћ талентованих и рутинираних чланова оркестра, пребродио је несугласице у извођењу Бетовеновог концерта.

Солистички концерт младог виолинисте Петра Тошкова открио је концертној публици уметника реалних квалитета на кога се с правом може рачунати у нашем уметничком животу. Добра виолинска техника Тошкова, спојена са темпераментом и младошћу, за сада је дала резултате који претсказују да ће Тошков, кроз сазревање и рутину, бити Један од наших озбиљних мајстора виолине. Студиозан и озбиљан уметник, са здравом музикалношћу правилно пласиргном, Тошков је, како на свом солистичксм концерту, тако и на суделовању са оркестром Београдске филхармоније, показао топао тон, интелигентно фразирање и стилску одмереност у интерпретацији. Те квалитете је најбоље доказао на пробном камену виолиниста, Тартинијевом „Ђавољем трилеру“.

На концерту у корист пострадалих у Албанији Београдска филхармонија је извела стари програм освежен суделовањем Тошкова у концерту Чајковскога, Оскар Данон је на овом концерту остварио „Весника буре“ Вучковића у свежој, ретушираној интерпретацији, Прву симфонију Шостаковића у минуциозној изради, док је солисту пратио музикално и веома сналажљиво.

ж

У октобру смо чули на солистичком концерту француског пианисту и уметника Гилбера. Он је дао утисак уметника који својим инструментом не влада са потпуном сигурношћу. Он је очигледно пианиста који је, не бавећи се занатом за време пет мучних година рата, изгубио много чега што је потребно уметнику У интерпретацији: изгубио је технику прстију, сигурност сналажења на клавијатури и контакт са извођеним делима. Отуда је класична Моцартова Соната у а молу била потпуно ван стилског оквира, са вечитим рубатима и недозвољеним ритардандима, отуда је Равелова сонатина била без страсти и без боје и најзад завршна слика Мусоргскога без довољне снаге и без техничке сигурности. Дебиси, Гилберу очигледно најприснији композитор, звучао је под његовим прстима тонски најуспелије и стилски најверније.

Вероватно ће даљним концертирањем Гилбер повратити и потврдити оне квалитете које читамо о њему у преткенцертним рекламама, те ћемо тада у пуној мери уживати у његовој уметности.

«

Концерт певачког друштва „Коло“ из Шибеника показао је полет и младалачку свежину певача и очигледну љубав његових чланова према музици. Са таквим предиспозицијама једног хорског ансамбла могу се остварити многа лепа уметничка постигнућа. Међутим, квалитативна неуједначеност програма, у који су унете неке композиције без историског, уметничког и практичког оправдања (Сатнер, Анђел, Вилхар), сметала је да концерт „Кола“ буде у целини интересантан уметнички доживљај,

У тој неуједначености и углавном конвенционалном хорском програму издвајале су се, поред класичних дела наше хорске литературе, динамична и полетна композиција Девчића „Огњени влак“, затим Бомбарделијева веома успела, У духу далматинског народног мелоса написана „Мајка православна“, интересантна обрада Херцигоње црногорских партизанских песама.

Интерпретирајући та дела, диригент Данило Данев, у тежњи ваљда да им да печат своје индивидуалности, у тежњи да измењеном интерпретацијом створи

.