Наша књижевност
БОВЕ РАНИ ИВ
ПРЕЗИДИЈУМ НАРОДНЕ СКУПШТИ-
НЕ ФНРЈ ИЗАБРАО ЈЕ ЗА ДРЖАВНУ
ХИМНУ ТЕКСТ ПЕСНИКА ЧЕДОМИРА МИНДЕРОВИЋА
Расписани конкурс за текст државне химне Федеративне Народне Републике Југославије морао је бити продужаван, пошто до првога рока није дао повољне резултате. У другој фази конкурса Президијум Народне скупштине ФНРЈ је, према предлогу жирија, упутио позив најугледнијим југословенским песницима да на конкурсу за химну узму учешћа. На конкурс је укупно
· стигло око 600 текстова, Прегледавши
их све и извршивши њихову оцену, жири је нашао да темама, које је за химну прописао Президијум Народне скупштине ФНРЈ, кас и поетским и формалним условима који се у химни морају испунити, највише одговара текст песника Чедомира Миндеровића, па је тај текст и предложио Президијуму за прву награду и да га као химну усвоји. Президијум се сложио са одлуком жирија и текст за химву Чедомира Миндеровића наградио првом наградом и изабрао га за државну химну ФНРЈ.
Истовремено жири је нашао да за другу и трећу награду нема текстова који би горњим условима одговорили у потребној мери да би могли бити на. грађени. Али, како се неки текстови одликују поетским особинама, као и садржином која песнички добро изражава нашу данашњу стварност, и да би се на тај начин одало признање писцима за учешће на конкурсу, жири је предложио да се са по 20.000 динара
%
награде три поетски и родољубиво најбоље песме, и то ових писаца: Павела Голие, Љубљана. М. и Ј. Франичевића, Загреб: и Славка Јаневског, Скопље. Президијум се и са овим предлогом сложио и додељује те награде наведеним песницима.
ИЗ СТАТУТА САВЕЗА КЊИЖЕВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ
ГЛАВА ПРВА
Велика народно-ослободилачка борба, која је нашој домовини донела историску победу над фашистичким завојевачима и домаћим издајницима и експлоататорима, и у којој су наши народи остварили своје борбено и стваралачко јединство, засновали борбено и стваралачко јединство града и села, извојевали народку власт и створили државу радних и родољубивих људи, нову и по свом економском, друштвеном
и политичком уређењу, и по праведном
решењу националног питања, — пробудила је за ту историску победу, мобилисала, ослободила и организовала најдубље снаге наших народа, све здраве и напредне снаге, покрећући их и на историско стваралаштво на свим пољима друштвене делатности. Велика народно-ослободилачка борба, која је све слободарске и стваралачке традиције и тековине наших народа проверила у ослободилачкој прак“ си, на основу научног погледа на свет, развијајући их даље као органски део нових, ослободилачких џи стваралачких напора најширих народних маса, створила је услове за коренити преображај културног живота наше земље,
о 4
24
ЕН
ка
па еу
тда их
ду Јо
ује
ЈЕ
по ве