Наша књижевност
њем, на новим демократским начелима, са новом социјалном и економском структуром“.
У томе рату наши народи основали су оружано братство, истинске сарадничке и савезничке односе с великим руским народом и са. осталим совјетским и словенским народима, пријатељске сарадничке односе са свим слободољубивим народима у свијету. М најзад, наши народи су у њему развили, или открили, одгајили и прекалили тип новог човјека, човјека племенитог и истрајног, родољуба и хуманисту, бескрајно оданог слободи и напретку своје земље и прогресивног
човјечанства. Тај човјек је био носилац наших досадашњих успјеха,
он је гаранција успјеха у новим настојањима и потхватима, прва клица и први знак шире обнове нашег човјека, преображаја људских однсса.
На тој широкој и плодној основи, у политичком, државном, друштвеном, привредном и културном животу ФНРЈ остварила су се дјела, јавиле су се тенденције и активности, конкретизовале су се замисли и планови од огромног, пресудног значаја и интереса за даљи напредак земље, за нашу културу, науку, књижевност и умјетност, за односе и тежње слободољубивих народа. У' конкретним примјерима:
Југославија претвара у свестрану, прогресивну политичку, привредну и културну праксу линију братске сарадње и савезништва са свим словенским народима, пријатељства с демократским народима и снагама у свијету. Оваква словенска сарадња и јединственост потресала је чежњом и болом срца Гундулића, Крижанића, Његоша, Прешерна, Свегозара Марковића и Крањчевића, који су видјели сан, а у сну су до бола говорили себи: докле ће бити сан>
У Федеративној Народној Републици Југославији остварили су своју државну и културну самосталност и они југословенски народи, који хиљаду година нијесу имали своје државе. Федеративна Народна Република Југославија има најнапреднији и најдемократскији устав на свијету, осим устава СССР."
У Југославији је земља дата онима који је обрађују. Претежан дио индустрије прешао је у власништво народа. Сва рудна блага, врела природне снаге, средства саобраћаја постала су општенгродна имовина. Битно се измијенио карактер привреде. Наша држава има У рукама командне позиције и правац економско-друштвеног развитка. „Општа економска и економско-друштвена законитост, која важи за капиталистичку привредну структуру, не дејствује више неограничено у нашој економско-друштвеној структури“. То значи да су постављени сигурни темељи за постепено али сигурно уништење експлоатације човјека од човјека у нашој дсмовини.
Југославију је захватио елан слободног и ударничког рада, дивни патос обнове и стварања, који преконоћ мијења изглед земље и душе људи. Тај стваралачки патос најјасније је изражен у херојској и лирској поеми изградње Омладинске пруге, коју је чак и један реакци-