Наша књижевност

КЊИЖЕВНИЦИ КОД МАРШАЛА ТИТА

Деветнаестог новембра ове године, у дане Првог конгреса књижевника Југославије, маршала Тита посетила су претставници наших књижевника. Делегацију су сачињавали Милан Богдановић, Мирослав Крлежа, Иво Андрић, Вељко Петровић, Радован Зоговић, Чедомир Миндеровић, Десанка Максимовић, Гвидо Тартаља, Велибор Глигорић, Исак Самоковлија, Филип Калан, Мат2ј Бор, Тоне Селишкгр, А. Р. Боглић, Блаже Конески, Ристо Крле, Павел Голиа, Марин Франичевић, Ервин Шинко, Скендер Куленовић, Јуш Козак, Франце Коблар, Славко Колар, Лука Перковић.

Са нашим књижевницима посетио је Маршала и писац Жан Ришар Блок.

Разговор између маршала Тита и књижевника обухватио је основне проблеме наше нове књижевности, 0 којима је расправљано на конгресу.

У разговору с књижевницима, указујући на велики значај њиховог првог конгреса, маршал Тито је рекао:

_—_ Ваш конгрес има историјску важност, као први конгрес КЊИ“ жевника Југославије. Али, његов знача ј није само у томе. Он показује исто тако да сте ви, књижевници из свих наших народних републикг, _ из цијеле наше земље, јединствени. Само, ја мислим да је за припрему конгреса уопште било врло мало времена.

Књижевник Радован Зоговић указао је на то да су потребе организационе и друштвене природе налагале да се конгрес одржи што пре, а да би он био много плодотворнији да је дошао после дужег периода књижевне делатности у Југославији.

— Да, период те активности био је кратак, — рекао је Маршал и затим наставио: — Ја мислим да ћете се ви сложити са мном у оцјени улоге писаца данас. У новој Југослави ји њихова улога врло је велика. То не значи само, и не ради се само о томе, да писци у ум јетничколитерарној форми овјековече велику историјску епоху кроз коју смо прошли и кроз коју сада још пролазимо, него и о томе да Писци својим дјелима треба да раде на формирању карактера нових људи. Раније многи људи нису били сагласни с тим да се утиче на правац литерарног стваралаштва. И ја сам такођер против укалупљивања, односно униформисања литературе. Књижевник треба да има пуну слободу развијања. Али, — ви ћете се сигурно у томе сложити са мном, — је сам против тога да се под изговором одбране слободе књи-