Наша књижевност

526 5 5 Наша књижевност

слабости њених изражајних средстава", одликује ширином захватања стварности. Совјетска књижевност, говорио је Горки, „уједињује сва племена Савеза Совјета не само снагом своје револуционарне идеологије, већ и својим активним друггрским стремљењем да схвати 40века „изнутра“, да изучи и осветли његов стари живот, његове вековне навике. Другим речима, наша млада литература енергично служи уједињењу целог радног народа у јединствену културно-револуционарну снагу. То је потпуно нов задатак, чију важност не треба доказивати, и само се по себи разуме, да стара литература није преда се поставила и није ни могла поставити такав -задатак".“)

Горки је подвлачио тесну, органску повезаност совјетске књижевности са животом. Он је говорио да наша књижевност „заједно са свим стваралачким снагама Савеза Совјета живи у ратном стању са старим светом и у напону изградње новог света“.2)

Совјетски писци иду „у корак“ са животом и зато су и успели да искористе материјал рата 1914—1918 г. и грађанског рата, да широко и верно насликају живот совјетског народа.

У својим чланцима о књижевности Горки је исцрпно изложио основне принципе развитка совјетске уметности.

У чланку „О књижевности и осталом“ Горки је писао:

„Стварност је монументална, она је већ одавно достојна широког постављања ствари, широких уопштавања у сликама и ликовима; наша критика мора се запитати: чиме она може помоћи писцу и може ли савремени писац помоћу технике и књижевних поступака којима влада извршити уопштавања, не треба ли потражити могућност сједињавања реализма и романтизма у нешто треће, што је у стању да наслика херојску данашњицу светлијим бојама, да говори о њој вишим тоном који је ње достојан>“

То треће је уствари социјалистички резлизам.

У социјалистичком реализму идеали уметника, субјективни, кла: сни однос према стварности подудара се с објективним сликањем света. Социјалистички реализам је стил који живот потврђује. По дефиницији Горког „социјалистички реализам утврђује биће као делање, као стварање, чији је циљ — непрекидно развијање најдрагоценијих индивидуалних способности човека, ради његове победе над силама природе, ради његовог здравља и дуговечности, ради велике среће живота на земљи, коју он, саобразно непрекидном развитку његових потреба, хоће сву да обради као дивно боравиште човечанства уједињеног у једну породицу.“

Реализам совјетске књижевности мора бити ослобођен од пузећег емпиризма и мистифицирања живота. „Ми смо заинтересовани, писао је Горки у чланку „О књижевности“, — за тачно сликање,

1) Ист. стр. 397 2) Исто, стр. 398