Наша књижевност

Обојица —- испитивани посебно — изјавили су да о постојању зграде, у којој се налазила сакривена фабрика сапуна, ништа нису знали. Видели су је тога дана први пут; тај обилазак учинио је на њих потресан утисак.

Обојица — испитивани посебно — изјавили су да је Шпанер, човек највише четрдесетих година, био у области патолошке анатомије научна вредност. О његовој мсралној страни нису могли ништа рећи, познавајући га тек однедавно и ретко се с њим виђајући. Знали су само да је припадао Националсоци,алистичкој странци.

На саслушању седели су подаље од нас, на одвојеној столици, с изразитом утученошћу на лицу. М један и други је седео не скидајући свој црни капут, држећи руком на коленима црни шешир.

Обојица су говорили паметно и опрезно. Обојица су, одговарзјући, о свакој ствари најпре промислили. Гдењск у то мајско доба био је још пун Немаца, кроз улице су пролазиле масе немачких заробљ=ника, које су њихове жене засипале цвећем. Али власти су биле пољске, а у гарнизону совјетска војска.

На питање да ли су они, познавајући Шпанера по његсвој научној делатности, могли и помислити да је то чсвек подобан да израђује сапун од тела умрлих зствореника и заробљеника, сваки је ипак од“ говорио друкчије.

Онај висохи и танки, проседе главе и племенитих црта лица, после дужег размишљања, изјавио је:

— Да, могао бих то помислити, да сам знао да је добио такво наређење. Било је, наиме, познато да је био дисциплинован члан странке.

Други — онај дебели, тешки и добродушни, ружичастог лица и обешених образа — такођер је дуго размишљао. М промисливши, све некако измеривши у својој савести, одговорио је:

— Дакако, могго сам то помислити. Нарочито с тога разлога што је Немачка тада преживљавала велику оскудицу у масноћама. Према томе, обзир на економско стање земље, на лобро државе, могао га је на то навести.

(Из књиге МедаНопу, 6 вољског превео К. Георгејевић), · ЗОФЈА НАЛКОВСКА _