Наша књижевност

488 Наша књижевност

имали кад крваво завадити с нападачем и крвно везати са својом земљом коју су им владајући узурпатори били прилично омрзли; како наши народи не би имали кад сковати борбено јединство, обазрети се око себе, средити своја прва искуства, видјети шта се још могло и шта ће се још моћи урадити, ко је издао и ко је остао вјеран домовини. Другим ријечима, то је урађено тако брзо и подмукло да би наши народи били што приправнији за смртоносне компромисе, 32 очајање, за коначну капитулацију и деморализацију, невјерицу Ми размирице. То је урађено тако да би се југословенски народи и људи могли натјерати у међусобно истребљивање, да би сами што више допринијели својем коначном поробљивању и коначној пропасти. Јер хитлеровци су радили на тоталном уништењу читавих нација и држава, па и наших нација и наше државе.

И тако смо ми, народ од шеснаест милиона, остали без државе. Оставши без државе, која додуше и није била много наша, ми смо, сваки у свом крају, непомирљиво осјетили да не можемо живјети без јединствене југословенске домовине, да је она наша основа и наша будућност, наш сан и наш бол. Поробљени и издани, ми се нијесмо осјетили покореним. Бачени у национал-социјалистичку тамницу, ми се нијесмо осјетили беспомоћни и без наде. Ми смо осјећали своје снаге и ми смо знали да постоји Савез Совјетских Социјалистичких Република; да он још није рекао своју ријеч и да ћемо ми своју посљедњу ријеч рећи заједно с њим. ИМ тада је наступио напад њемачкофашистичких освајача и њихових сателита на Совјетски Савез. Поробљивање европских народа показало се као увод у овај напад, као његова припрема и осигурање. Оно је значило: оборити европске народе, везати им руке, везати их уз машине и плугове у служби осва: јача, како не би могли подићи своје руке кад буде нападнута њихова совјетска нада, како не би могли ништа урадити за свој коначни спас, како би својим ропским радом помогли уништењу своје узданице, деморалишући се и трунући у ропском раду и окову. Поробити европске народе — како би се лакше уништила социјалистичка домовина, уништити социјалистичку домовину — како би се спровело коначно обесхрабрење и уништење европских народа, — то је био план хитлеровских претендената на тиранску власт у свијету.

Тако су сновали и радили велики мајстори смрти и злочина. На томе су радиле њихове слуге и њихови шегрти, Павелићи, Михаилсвићи, Недићи, Комаровски, Бориси, Петени, Зерваси.

Али, СССР се није дао уништити. Совјетски народи, њихов друштвени поредак, њихов државни систем, њихова војска и њихова радна армија у позадини, издржали су сва искушења, нашли су у себи неисцрпне снаге да, крвгрећи у ослободилачком рату, расту у току рата, да зауставе, потисну, разбију, гоне и коначно униште хи: тлеровске освајаче. Херојска и племенита војска Совјетског Савеза, на челу слободољубивих народа и њихових војски и партизанских

касна > =