Наша књижевност

Пакао на Јави . - 5 5 107

зна и ускоро сасвим орону, јер је била грађена од бамбусове трске, а покривена палминим лишћем. Мало праха и прљавштине покри ово станиште где се тако много патило. Много таквих станишта има у Лебаку. :

Сајџа је већ био напунио петнаест година кад му је отац пошао у Бојтензорг. Није кренуо с њим, јер је смерао нешто веће. Рекли су му да у Батавији има много господара који се у господским колима возе и да би лако могао да нађе службу на тим колима, а за то се обично узимао неко ко је млад, још неодрастао, како не би великом тежином одостраг сметао равнотежи кола на два точка. Говорили су му да, ако се лепо понаша, може на овоме послу заслужити доста новаца. За три године моћи ће на тај начин зарадити можда толико да купи и два бивола. То га је мамило. Гасрдим кораком, онако како иде онај који се носи гордим мислима, после одласка свога оца, отишао је Адинди и рекао јој је шта намерава. 2 ·

„Помисли“, казао је, „када се вратим, моћи ћемо да се узмемо, и имаћемо два бивола“.

„Врло добро, Сајма, бићу твоја жена када се вратиш. Прешћу и ткаћу саронге и вешћу, а за све време бићу вредна.“

„О, верујем ти, Адинда. Али... ако те затекнем удату»

„Сајџа, добро знаш да се ни за кога нећу удати. Мој отац ме је твоме оцу обећао“. |

ИВЕ

„Бићу твоја жена, веруј ми.“

„Када се будем враћао, зваћу те издалека.. 5:

„Ко ће чути, ако ми будемо у селу газили пиринач».

„То је истина. Али, Адинда... о да, то је боље. Чекај ме код Шуме Џатија, код оног дрвета кетапана, где си ми дала мелати“ !).

„Али, Сајџа, како ћу знати када треба да одем и да те чекам испод кетапана»“

Сајма се замисли за тренутак, а онда рече:

„Број месеце. Нећу се вратити три пута дванаест месеци... Овај се месец не рачуна. Слушај, Адинда. Усеци по један рабош у стожер свога гумна сваког месеца. Када три пута по дванаест рабоша усечеш, онога дана који затим дође бићу испод кетапана. Обећаваш ли да ћеш и ти онда бити туг“

1) Мали бео цвет с јаким мирисом јасмина.