Наша књижевност

Све дубље. — за живом! У 131

копала лавина камења, о; размрсканим телима на дну окна. А 0 снима којима је жива ушла у крви у костим одузела им много година живота, крстови су ћутали. -

И све даље, и све дубље. Оставили смо за собом камене басамаке, сада се спуштамо окомитим дрвеним лествама. Стубе као да немају краја. Прерано смо почели да се замарамо и да "се питамо: докле» Овуда су се у старим временима спуштали и пењали рудари дванаест часова дневно, од ноћи до ноћи. Спуштали не самбо до првог хоризонта до кога смо стигли, већ до другог, трећег и четвртог. Успињали не слободних руку, као ми, већ 'натоварени па иНа тешке рудаче, р их је вукла о понор.

А ми смо ево стигли тек до првог хоризонта, до првог главног рова, од којих данас има још тринаест. Између. хоризоната су етаже, споредни ровови, који настају и нестају и не остављају за собом ни трага. Када их је рудар прокопао и извукао руду, он их је поново затрпавао камењем, иначе би се читаво брдо одавно срушило. Јер и овако се земљина кора видно спушта. Нема зграде на брду Пронт чији зидови нису напукли. (Филолошка напомена. Пронт долази од немачке речи Вгапа, што значи пожар. Пожар на ком се у првим временима загрејавала живина руда). -

Даље и даље, дубље и дубље. Други хоризонт, трећи хоризонт. Хвала светом Ахацију, ми опет ходамо ходом на који смо навикли — хоризонтално — и долазимо коначно до окомитог тунела новијег времена, до скна. Покрај жељезног скелета дизалице клизи дебели металан колац, горе, доле» горе, доле. Ту смо опет код „Кнста“, тумачи наш водић. Код Кнста, који смо малочас угледали над земљом, када се на њему заиста примећивало да је он „кнст“, што долази од изопачене скраћенице немачког назива Маззегкипој, вештина с водом. Та вештина је дрвени точак, који је као мегаломански сан једног рудара: точак пречни“ ка од 15 метара, који покреће вода речице Идрије, да би овај покретао воду из рудника на. површину земље, натраг у кори: то Идрије.

Иако је назив немачки, сам- кнст је француског порекла. Он потиче из илирских дана, када су границе. француског царства за кратко време дошле до обала а Једра еКОГ Мора.

Ори