Наша књижевност

140 Наша књижевност

Али Отело се не убија, а потпуни слом могао би да објасни само Отела-самоубицу, а не Отела-убицу. Јер, убијајући, Отело суди и кажњава: а човек који је изгубио сваку веру не може да

суди, јер: за њега више не постоји оно у име чега би судио.

_ Отело-није у том комаду једини преварен и разочаран. Штавише,'он је само привидно преварен од Дездемоне А од Јага преварен је и Касио, и Родриго и Емилија. Но бити преварен од Јага више је опасно него трагично. Ту је страшна превара, али не и разочарање. Не само преварен него и с разлогом разочаран је јадни отац Дездемонин, часни ' Брабанцио, Разочаран у рођену кћер, створење које му је, старцу, најближе и једино, и он

умире разочаран и остављен од ње. Његова трагедија потсећа

на „Краља Лира“, који би се исто тако могаб назвати трагедијом

поверења, па се намеће питање у чему је, ако је и „Отело“ тра-

гедија поверења, разлика између „Краља Лира“ и „Отела“: да ли

- у томе што је „Краљ Лир“ трагедија поверења оца, разочарана

у родитељској љубави, а „Отело“ мушкарца разочарана у љубави супружанскоја · Разочарање у љубави међу љубавницима и су= пружницима догађај је тако обичан у животу и мушкараца и жена да би сводити „Отела“ на ту тему значило банализовати га. Поред тога, док је разочарање Брабанциа стварно и основано, Отелово је неосновано. Он на крају увиђа да је био у 32блуди, према томе се његово поверење успоставља.

2

Не задовољава, дакле, ни тумачење да је „Отело“ трагедија љубоморе, ни интриге ни поверења. Да би се суштина те трагедије равјаснила, потребно је обратити се трећој главној личности, Јагу.

Јаго је заиста љубоморна про нен љубоморан је на Касиг (због Отела и Емилије), на Отела. Јаго говори ОДЕЛУ о „стра-= шилу зелених очију што оно чим се храни исмева“ — он то страшило познаје, јер га је сам искусио. Он не жуди, као. Отело, за доказом да је особа коју воли невина, он уопште не жели да сазна стварну истину. Као сваком заиста.љубоморном човеку, њему је љубомора више средство за оправдавање његових поступака, него што је права побуда и узрок њихов. Он признаје да није сигуран у неверство своје жене, Емилије: