Наша књижевност

156 Наша књижевност

тих програма, као џ у свима другим, наравно да су играле улогу исте чињенице: способност стручних руководилаца и материјалне тешкоће и запреке око спремања програма, а то су у већини случајева недостатак просторија за вежбање џ различито радно време чланова које треба окупити на пробе. Но упркос тим запрекама могли су се истаћи стилска чистота и упеваност крограма друштва „Бранко Цветковић“ (хоровођа Бајшански), цизелираност и рељефност „Абрашевића“ (хоровођа Бабић), пажљива дотераност „Гра-Ђевинца“ (хоровођа Богољубов), складност У гласовним скупинама хора

1 ва оте (хоровођа Асић) и симпатична ведрина омладинског хора „Николе

Тесле“ (хоровођа М. Крстић) и пионирског хора. „Бранка Цветковића“.

Фолклорне групе стајале су пред много већим тешкоћама, јер начин нриказивања фолклора још увек за многе руководиоце претставља нерешен проблем, Док су једни од фолклора тежили да начине балет и да га претоваре театарским ефектима, а други давали неверно тумачење фигура ин корака, па често и нетачне навиве извођених игара, трећи су чинили веште композиције у групним фигурама не удаљујући се сувише од оригиналне народне игре и не прелазећи сувише у балетски шаблон. Осетљива граница „до које се може ићи у стилизацији ретко где је правилно достигнута, али је најсрећније обележена у извођењу фолклорне групе „Радник“,

" Симпатични су били џн напори у камерном музицирању друштва “Др Сима Милошевић“, као и покушаји соло певања у ПТТ. мада би ти покушаји много успелији били, и са више смисла, да су, наместо великих познатих оперских арија певане извођачима приступачније песме домаћих или страних аутора. ;

ж

Лариса Помпејевна Александровска, народна уметница. СССР, приказала нам је богат програм од класичних руских романса, топлих и распеваних, Чајковскога, Даргомишког, Рахмањинова, преко ведрог музичког реализма Мусоргског до савремених совјетских народних мн масовних несама. -

У овом стилски разноврсном програму Александровска је показала велику прилагодљивост свога лепог обојеног гласа свим интерпретаторским захтевима које су наметале поједине песме на програму. Уз одличну дикцију и леп смисао за гипко вајање мелодијске фразе, Александровска обра"ћа пажњу и на драматски израз појединих композиција, не удаљујући се Бритом нимало од чисто концертног стила, тако да одржава једну стилску едмереност, иначе ретку код певача навикнутих на сцену. Савремена со"вјетска песма, тумачена са пуно ведрине и лакоће, област је у којој је " Александровска суверено владала и с правом одушевила нашу публику.

~ Мита

Александар Сегеди, виолиниста који се приказао солистичким концертом, има сва својства једне добре школе:. солидну технику. добре н · лаке потезе десне“ руке, израђену. технику леве руке и музикално фрази-

[ |

| | | |