Наша књижевност

194 Наша књижевност

'заповеднички, на српском језику: — Газда — Радован се полако диже. Жена се окрете једном Немцу, прими од њега боцу пива и кутију цигарета и пружајући то Радовану бестидно мазно му

рече: — Хоћемо код тебе да спавамо, да спремиш собу и два кревета. — Некако као из саме утробе полетеше из Радована две | песнице и крик: — Напоље, погани, напоље из честите куће! —

Немици је избио из шаке боцу и дуван, а десном песницом удари Немца и раскрвави му уста. За трен ока, једни се скаменише, а други убише човека. Један Немац шчепа Радовану руке, други ноге, а трећи с напереним револвером стаде немачки урлати: Зини, зини разбојниче! — и сасу му у грло и у главу неколико метака. Сеоска ноћ оживну, па стихну. Драма на селу, у помрчини, без јурњаве и стизања власти и помоћи са разних станица. Смрт се сјури у људе као гром у стабло. У Динића кући сељачка част дала је велику цену. Радован не оде до сина. | - Прво подушје Радовану обављено је уз грмљавину руских _ топова, и у присуству два партизана који су донели вест да Руси, "ваједно са партизанима, избијају свугде дуж Дунава, и да ће скоро бити и у селу. И песма је о њима већ стигла тамо до Неготина. Матија и Петрушка гледају мапу. И нана зна где је Оршава. Станија трчи на воду, намиче црну шамију, изгледа. Кад чује " пушкарање, бежи кући, пред вратима застане и као да жрном барјачету говори: Илу, иду; то је већ јека од ГОНИ ви“ -нограда.

После једног блиског ноћног окршаја, који је дигао на ноге цело село, рано у зору стигоше у село два јача одреда Руса, и један одред народне војске; а у кућу Динића уђоше руски поручник, рањен у руку, два Руса, и два партизана, један од њих Драги Динић. Нана и Станија, као у старим јуначким песмама, поклонише се до земље. Није то била радост, наго величање великих дела. Драги скиде капу и запита мирно: — Отаце — Отац. -— Убили га у логоруг — Не, Вего ту на прагу где стојиш. Међутим је један здрав прездрав красноармејац запазио плавушана Петрушку, и весело га запитао: — А те, кто такобр — Петрушка. — Вот как, Петрушка. А пл как раз Павлушка — и они се срдачно 'загрлише, и Павлушка, од саме драгости, добро ишчибука леђа Петрушкина. У осиротелу кућу Радованову Руси унесоше и први добар мрс у месу и сиру. Па се на руско-српском језику мало узајамно обавестише, и онда борци полегаше да се одморе и испавају, а 96, и од немања где да легну, седећи отклимаше