Наша књижевност

О Пушкину 8 199

ра своје феудалне класе удубљујући се у срж живота народних маса, непријатељски расположених према племству. Пример тог _ страсног целовитог понирања у историју руског: народа је његов еп, драмска поема „Борис Годунов“, чију је садржину тако ду“ боко и потресна пренео у музику композитор Мусоргски. Пушкин је својом генијалношћу блиско осетио и разумео Шекспи_ра. Он је својим дубоко реалистичким схватањем живота и стварности дао паралелу између Шекспира и Молијера, која ће служити за објашњење његовог реализма. У Молијеровим делима видео је генијални израз типизиране људске страсти, код Шекспира сложеност људске психе, многостраност људског живота, разнообразност људског карактера. Пушкин је одлучно стао уз Шекспира. Конципирао је личност Бориса Годунова у дубокој сложености, са трагичним унутрашњим кризама и сукобима. Борис Годунов, окривљен од историје за уморство детета, оцртан као крвник под дрхтавом уплашеном светлошћу манастирских ћелија, постаје поетска тема Пушкина, коју је обрадио у потресан еп, снажан у изразу и осећању, у дубокој реалној повезаности са животом руских народних маса. Оне се ту јављају као личност жива, историски дејствујућа, као реална подлога историских су коба. И Самозванац нема мистичног обележја, није послање и знамење неба за казну дететоуморства. Он је реално биће, авантурист, смео манастирски ђак, који користи туђинске планове завојевања над Русијом. Пушкин реалистичком снагом доноси ту типове из редова бојара, монаха и широких народних маса. Ван"редна му је слика старца Пимена, смиреног и кротког летописца који осећа у себи историски позив да запише у тихој мудрости буре свога времена. Пушкин је у старим летописима тражио 6оју, мирис и дух историске епохе. Увек му је пред очима била жива, реална снага народа, њена особеност. Несаломљивост руског човека на бранику отаџбине инспирише његове стихове када је земља у опасности од туђинске најезде. Тада се његови стихови упућују историској сени Кутузова као оличењу народне мудрости, витештва, истрајности и непоколебљивости у родољубљу. Пушкин ослушкује дубине народног живота изражене у на: родној поезији и народним скаскама. Још у детињству „њања“ му је уливала у душу боје, дух и израз народне уметности. „Њања“ се јавља у његовој поезији као спона са прастарим из" ворима, са етаринским мелодијама давно изживљеним у развитку народног живота. Она је у маси народа када успављује дете, у