Наша књижевност

Прича о изгубљеној драгани — ; | _ | 209

Сад ведре очи видим у сваком тихом кутку,

то твоја срећа зрачи, - Но а

над пољем пјесма се вине, препознам грло твоје,

слушам те, блажено снену, увече када се смрачи, чини се, минеш, кб барјак, на сваком завијутку. а

: с тобом најср цу [54 14 МАСЕ Ба- 5 За Можда ће данас 1 > Или се Оде ВЕКА оликад 1 те. ер оцан И,

·" Тражећи очи; И проћи,

ПрСнем ББако МИ ут, о сине:

У Му Бе видјећу уиладостт „врећле читаве, домо РЕЕ. Пе

оне о нроне озлви

еЋаНј БЕМ ПЕ УПРАВА УАВлЕУ

0 Крај

БАВИМЕ 51085 пи Би! 5 54005 ПАО БЛ

, „ БааВћ 9јнтоћ омоћл вувља иовнит мовчал поп

ЗАВУОО 59 зло РАБ

УРЛ а