Наша књижевност

Сјећање на учитеља 211

И знам, с дједовском тугом пришла би твоја с јена“ "да сам остао негдје крај зида окрвављена.

А данас, кад на нас режи звијер од мржње слијепа,

треба је сажећи стихом кб врелим уљем с града.

Старино, ти нам дошапни ријечи пркоса, гњева,

нек строфа за строфом тутњи., убојна кавалкада.

Кб некад твој десетерац, смијешак далеке зоре,

нек наше пјесме-барјаци пред нашим војскама горе. БРАНКО ЋОПИЋ