Наша књижевност

„Једна чета ће остати“ те 219

неуспјех. Још једав напор, јер и лајик види, а камо ли најбољи војник свијета, да та шачица биједно наоружаних људи не може издржати. дуго. Само још један напор... А вријеме пролази, и сиво-зелене униформе слажу се на а ел

"Да, вријеме пролази: командир је имао свега још један шаржер. Али слабо сунце још се није испело над планину и дуга колона сати имала је још да продефилује до мрака.

=— Друже командире!

Иза њега је лежао мали батаљонски курир Пики пружајући му цедуљу од команданта. На парчету хартије писало је:

— Командиру прве чете, јави шта има ново. — Лежећи, командир је извукао оловку и прислонивши хартију на кундак машинке, написао извештај команданту првог батаљона:

— Све је у реду. Сф. Син. Командир прве чете.

Примивши хартију Пики га је гледао у очи и командиру се учинило да дјечак хоће нешто да упита. Климнуо је главом.

= У реду је, Пики. Склони се! _

Пики је отпузао са неизговореним питањем. 1

Да, Пики, туку нас са неколико бацача, имају метака колико год хоће, наваљују непрестано, наносе нам губитке. Али неравна линија строја не миче се са руба шуме, непријатељ не може да нас одбаци. Онда је све у реду, зар не, Пикиг!

И још носећи плаветнило дјетињих очију у својима, погледао је према брежуљку испред себе.

Искористивши ватру бацача, која се концентрисала на откривене митраљезе, Нијемци су попет кретали уз брдо, неометани много паљбом. На десном крилу митраљез је потпуно заћутао. Шта је са Стипом= Сигурно је рањен, јер је митраљезу прискочио водни делегат, али је и он испустио само један рафал, па је заћутао. Само се Срећко није дао: ни његова паљба није више била сигурна, ни тачна, ни стална; он се прибијао земљи кад би мина експлодирала, скакао са митраљезом уназад и лијево преко путељка, па се опет враћао на своје мјесто и његов је митраљез стално живио. Водни делегат на десном крилу није се јављао. Ућутканом митраљезу допузао је јаки здепасти Жига и извукавши митраљез испред делегата повукао се уназад и ускоро, као најљепша пјесма, чула се одатле отсјечна паљба.

Враг их однио, Нијемци су знали шта треба чинити. Командир је видио да Нијемци опасно надиру и узимао их је на нишан. Али тада је с орљавом ударила мина, ду!, па друга ду — ду!, —