Наша књижевност
254 | Наша књижевност
звучи у Југаслави ји велико (име Стаљина и како звучи код нас поносно име Тито.
То (су речи познатог «совјетског књижевника а Симонова којима је поздравио делегацију наших књижевника, којима је поздравио наше народе на великој заједничкој совјетско-југословенској књижевној приредби, одржаној 26 фебруара у Москви, на којој су поред наших књижевника узели учешће Николај Тихонов, Максим Рилски, Иља Еренбург, Александар Твардовски, Александар Безименски, Алексеј Сурков_ и Всеволод Вишњевски. Рат, и послератне године, у безброј видова доказали су љубав и пријатељство совјетских народа према народима Југославије, доказали су повезаност основних животних интереса наших и совјетских народа. Речи Константина Симонова, којима је поздравио књижевнике из Југославије, биле су још један видан израз тог пријатељства и те повезаности — значајан израз који, у првом реду, још више обавезује све културне раднике, нарочито књижевнике наших народа.
Треба истицати те обавезе.
Треба те обавезе истицати нарочито нашим културним радницима, нашим књижевницима и другим уметницима.
И у разговору о нашој штампи и књижевности код друга Лозовског, и у Свесавезном друштву за културне везе са иностранством — ВОКС-у, и у Славенском комитету, и у свима другим установама које-је делегација наших књижевника обишла у Москви, Лењинграду и Кијеву, љубав, пријатељство и вера и најистакнутијих совјетских јавних и културних радника у стваралачке снаге наших народа, у напоре наших културних радника, у досадашња и будућа остварења наших књижевника и уметника изражена је потпуно кроз топле, једноставне речи Константина Симонова. ::
Велики број сусрета и састанака наше делегације са совјетским писцима у Савезу (и Клубу писаца у Москви, у Дому Мајаковског у Лењинграду, у Савезу украјинских писаца у Кијеву, на Свесавезном саветовању младих совјетских писаца започетом непосредно пред одлазак наше делегације и састанак совјетских и наших писаца-одржан под руководством генералног секретара Савеза совјетских писаца Александра Фадејева, чине част нашој књижевности, чине част нашим народима.