Наша књижевност

ФЛОРИН ЛИК

Мартин Првул Долкан био је одваљен од стене.

Мати га је зачела у купињаку, близу бурдеља:) свога оца.“

Једне влажне летње вечери облежао је Илија Првул петнаестогодишњу Флору. Мартинов дед, Јон Долкан, управо је измеђ два пљосната камена млео зрневље кукуруза. Требало је да у котлу изваља качамак.

Првул, јастреб, слети тако на неко девојче, па се широко задовољан врати на Бабино Машило, на чијим падинама напаса своју стоку. Ниједан отац не усуђује се да га тамо потражи, али су капсларе увек набивене сачмом да фразнесу Илију Првула кад наиђе. Ипак се Првул више чува жена, Некубних прељубница, опаснијих него што су сачме.

Тако се Мартин родио украј Ђердапске Клисуре, на огранцима Лесковика, у дивљини. Породиља Флора није ни чула плач свога сина. Она је већ умирала. Новорођенче било је одвећ крупно за њезину снагу. Још честито није ни дошло на свет, а већ било је дивљак. Дед Јон, који се ћерки нашао уместо бабице, ишчупао је унука.

Хранио га козјим млеком, најпре разблаженим, па онда без воде. Мартин је бујао, осенчен Флориним ликом. Често, по читаве ноћи, дед Јон био је будан. Ваљда зато што је тукао бремену Флору због Првула. Своје рошаво лице надносио је над успавану главу унукову. Гледао је у детиње лице, на коме

% Бурдељ, у Ђердапу и на Лесковику са огранцима, био је пространија колиба Влахова, доста висока. Изгледао је трапезаст или тупокупаст. Они горштаци који никад нису силазили у цивилизацију правили су своје бурдеље од окресаних стабала, обично букава или храстова, испреплетаних прућем. Споља су их облепљивали дебелим слојем смесе“од сточна измета, иловаче и воде. Бурдељи су припадали, углавном, оним Власима који су много полагали на сточарство, лов и породицу. Остали планинци пребивали су по салашима и колибама. Оад у томе крају једва да има џи сличних бурдеља. Влах, осиромашен, живи сад с породицом у селу и у планини по колибама. .

пеанеријех