Наша књижевност

"Флорин лик 5 1: 263

не може да га увреба. Његов живот је изнад свих тајни. Његова моћ је огромна. Не, Јона Барбула Долкана неће нестати.

Али акс га ипак нестане»

Зашто је иначе смрт поред његове постеље» Она чека на његово тело. Види Јон све јасно, као на дану. Управо ће га нестати као што је нестало Митре. Или као што је нестало Флоре. Али Флоре је одмах нестало. Није честито ни предала живот своме Мартину, а већ је нестала. Ваљда зато што ју је Јон тукао. Он се њезина лика сада одвећ јасно“ сећа. Шта више, види га. Да, тај лик пред њим — то је Флора. Њезине очи су крупне, нешто) сањиве. Лице јој] мрко, али нежно, овлаш маљаво према ушима. Нос, једва подигнут и посут пегама, показује ружичасто задебљање рскавице у ноздрви. М јагодице образа попрскане су јој пегама. Усне су јој ваздан мало растављене или тако само изгледају, због дебљине: |

Да, ту је она, Флора миа, фата миа:!2), чедо једне добре године љубави. Голи пламенови прошлости све су јачи, све светлији пред видом који нестаје. Све су топлији, готово прже. Осветљују чедну прохујалост једне фате, чије је чело Митрино, чија су уста Митрина, чији је нос донекле Митрин, са нешто Јонових прилога ту и тамо. Види Јон Флору добро, гледа у њезине горске године. Слике почињу од њезина рођења, кога дана је много. псубијане дивљачи отишло у расап, јер се Јон Барбул Долкан у свсме јаду могао донекле да стиша само у једној помами. Слике се нижу све брже, да би рошави и кошчати Јон, који се надао сину, што пре заволео то људско звере. Митру отима Траил Џаран, силник дрске ружноће, али слика после тога приказује колико је Јон, у својој новој тегоби, пун очинске љубави, препун дотле непознате умешности, надахнућа и очараности око нејачета. Па Флора расте све бујнија, а отац је воли све силније.

Траил Царан уплиће се, овда-онда, у та виђења и мути Флорин лик. Ваљда зато што се Јон Барбул Долкан, док је Флора расла, често сећао Митре. Стидљиво је цвала ракитна, бокориле се дивље руже, оман је китио пропланке или су снегови бивали дубски, а Митре нигде није било. На висинама рано се рађало сунца, чак тамо изнад огранака Карпата. Надносио "се над Казан

12) Флора моја, кћи моја 18»