Наша књижевност

290 у - Наша књижевност

да руководи“ пећју, и он је мајсторски извршио своје прво топљење. -

Научио је да кали челик. Био је то обичан челик. Дошло је време кад је требало прећи на вишу класу металургије, кад је требало да научи калити висококвалитативни челик у размери која одговара грандиозним размерама започетих великих радова. Управо тих година, првих година стаљинске петолетке, у Америку — у Детрокт, у фабрике Форда, у Чикаго, у фабрике МакХорника, у Европу — у Крупове фабрике били су послати млади совјетски инжењери и мајстори. Андрејев је доспео у Есен, у Круповску фабрику, у шести мартеновски цех. Тамо је он затекао школског друга из Рударске академије, инжењера Тевосјана Ивана Теодросовића. Са кожнам кецељом, с лопатом или пијуком у руци, Тевосјан је радио на јами у мартеновој пећи. Био је то тежак, прљав рад. Немци су Тевосјана прозвали. „Дер шварце Јохан“. Тевосјан се одликовао лудом радном споообношћу. Чинило се, да није хтео да изгуби ниједан дан, ниједан тренутак времена. Сам се трудио — а саветовао је то својим друговима — да непрестано учи, учи, учи, црпе из капиталистичке технике све што је најбоље, да учи на јами, на топљењу челика, на плочи код мартенове пећи, да учи код гасоваца, мајстора на јамама, челиколиваца, мајстора наспојника, у лабораторнуму, у библиотеци, свуд и увек. МИ Андрејев је разумео: треба, као Тевосјан, ићи одоздо до горе. Треба одбацити амбиције, заборавити да имаш диплому инжењера металургије, да си код своје куће руководилац цеха, заборавити све то и наоружати се стрпљењем, опасати кожну кецељу, дохватити пијук или ашов и почети одоздо од јарка.

После рада у мартеновском цеху Андрејев се пресвлачио, ишао у лабораториум, у библиотеку или се прихватао својих забелешки. Сад је он био инжењер -— жудан знања, упоран, с циљем пред очима, који се труди да испуни смислом искуство стечено у раду по германским фабрикама. Живели су они у Есену као присна и сложна совјетска колонија. Живот земље допирао је до њих у кратким телеграфским белешкама. Ево пуштен је први опробани узорак трактора 15—930 коњских снага у Стаљинграду. У Чељабинску је довршено планирање будуће фабрике, код планине Магнетке врше се геодетски радови. Налазећи се бескрајно далеко од своје отаџбине, раширив географску карту Русије, млади совјетски инжењери обележавали су на карти ове