Наша књижевност

НАРОД У „ГОРСКОМ ВИЈЕНЦУ“

Његошев „Горски вијенац“ није само ремекдело које стоји на врху поезије југословенске књижевности, Он је и књига борбе, књига живота народа, која је подизала и васпитавала младе нараштаје. Младе руке су га прихватале као химну слободи, самосталности, витештву, хероизму. То дело је постало саставни део духовног живота народних маса. Његошеве мисли, сажете и обликоване као пословице служиле су врло често као цитати писцима. у књижевности, а публицистима као аргументи из најдубље и најаутентичније животне стварности, јављале су се исто тако и у усменом говору широких народних маса које су у њима налазиле своју

исао. Нарочито је „Горски вијенац“ цитиран када је требало сликовито, а тежином истине ударити по малодушности, колебљивости оних који ву спремни на издају, или по нечовештву оних који владају народима насиљем. Цитати из „Горског вијенца“ послужили су врло убедљиво демократским борцима као оружје против фашизма.

Југословенски народи налазили су у о реком вијенцу снажну подршку, за своју одлуку: не покорити се. „Горски вијенац“ је давао херојски пример црногорског народа,-који је, иако мален према великим силама, пружао жилав и крајње пожртвован отпор иввазији Турака. Љубав према слободи, љубав према достојанству човека које слобода условљава прожела је сваког учесника на већању на Ловћену, које сачињава садржину овог снажног уметничког епа. Легендарни примери из народне поезије основ су истицања вредности слободе народа у историским размерама, истицања да је борба за слободу народа драпоценост народне душе, која се предаје у аманет новим поколењима. Легенда о подвигу Милоша Обилића као о примеру највишег хероизма који по витешком гесту и околностима под којима је учињен надмаша античке, стављена је у основе, тежње авог херојског спева. Вук Ми· ћуновић је његов потомак, али он више није легенда, он је жива стварност, најлешши део вредности стварности црногорског наро-