Наша књижевност

358 Каена керневнаст

стављају драгоценост у борби народа за слободу. У тој епској тугованки жаљење је за витешком лепотом народног јунака, бранича крајине. То није туга самоубилачка, она која се утапа у таму смрти. То је бол из срца народа, бол који је уједно и по-

зив на устанак, Нарицање сестре Батрићеве придружује се оној.

тужби у колу народа која је, прослављајући подвиг Милоша Обилића, осудила неодлучност владара“ у питању истребљења потурица. Народ се јавља у спеву „Горског вијенца“ као унутрашња снага која не допушта ни узмицања, ни клонућа, која врши морални притисак на главаре опомињући их на одговорност пред историјом, на верност славним традицијама борбе за слободу, увек истичући те традиције као узор витештва, величине подвига у којима се огледа највиша вредност живота, Народ у колу бодри главаре, делује снагом своје воље, своје виталности на њихов дух, кује њихову мисао и њихову одлуку.

Његош доноси у „Горском вијенцу“ лик црногорског главара у његовој историској боји, у пуној светлости његове горштачке индивидуалности. Он га приказује сочног у речи и изразу, живо и спонтано непосредног, сировог, осећајног и племенитог под цртама плахе дивљине, прекости и експлозивности, Мотиви његовог гнева увек су спојени за слободу, част и достојанство народа и човека. Он има дубоке љубави и поштовања према народном вођи који мудрост потврђује спремношћу на жртву и јуначко дело. У његовом срцу заштита је према гоњеном. У ланцима види симбол понижења и гнусобе. Лепота живота нераздвојна је од витешког карактера. Он је хајдук који гони ону хајдучију која поробљава. Стално је на муци где се показују јунаци, стално је на делу где се окушава храброст човека, стално је очи у очи са смрћу којој насупрот истиче јуначко срце надахнуто великом љубављу према отаџбини.

Из такве средине и са таквим менталитетом ишао је војвода Драшко у Млетке. Његови утисци са тог пута пуни су рељефних карактеристика, живости, сочности, колорита, непосредне, изворне снаге и свежине народног духа. Живот Млетака показао је лице своје стварности у пресеку под орловским погледом планинца који се први пут сусрео са градом у туђини. Војвода Драшко при– ча о Млетцима као о ружном сну, као да је доживео тешко непријатну авантуру, понижавајућу за његову част, од које хоће да се отресе. Народ који има претставе о слободи, правди и достојанству човека као о највишим вредностима због којих живот има

па паради а а равна