Наша књижевност

364 | Наша књижевност

"сподаре, ја сам из Србије!“ И кажем му укратко: да сам био про_ ресор у Београду, да сам зимовао у Паризу, да сада путујем да видим Италију, а пре свега казао сам му како се зовем. Моје име учини му се познато, и одмах ме запита: „Јесте ли ви што ниса_

„ли — „Јесам!“ — „Је ли ваша Славенска Вила и новине Шумадинка» — „Јесте, господаре!“ — Нато се он осврте и привуче к ватри Једну, столицу: „Сједите, — рече, — ми смо стари познаници. Сам

вас је бог послао да ме у овој самоћи разговорите“. Пружи му Руку, те се са мном рукова. Затим се замисли и ућута, па из тих мисли, после неколико тренутака, јачим гласом узвикну: „Ала се МИ Словећи наробовасмо!“ — и као нека срдња указа му се на жицу. Док сам ја смишљао шта да му кажем на то, он продужи после кратког ћушања: „Али ми, Црногорци, бога ми, нијесмо! Сваком слободном чов јеку можемо слободно у очи погледати. Ни пред ким се не морамо застидјети“.

Питао ме затим много о Срби ји. Премда сам одавно из Србије, опет дам му причао све што сам знао. Он је врло пажљиво слушао. У томе разговору 'запита ме: „Што се већ једном не дижете на Турке код толиких лијепих. прилика» Што не прегнете | едном> Па ви отуда, а ја одовуд, да се на Косову састанемо. Па док дипломати измијењају међ собом своје ноте, ми ћемо ваш посао свршити, па ћемо онда Јевропи казати: Оно што сте ви звали -Јевропска Турска, оно смо ми: Зовите нас опет како хоћете, само поштујте у нама људе; и нама је исто тако драга слобода и просвјета као и вама“. - |

Пита ме: „Зашто забранише ваше новине Шумадинку2“ Кажем да налазе да распростире одвећ велику слободу. „Онда, вели, нека избришу из историје имена свију српских војвода; јер су се они сви борили да буде што већа слобода“. Затим, после кратког ћутања, придодаде: „Шта се Србија има бојати слободе> Србија, коју. је слобода родила, која само са слободом може у напријед поћи. Куд гођ мисли да корачи, очекују да им слободу донесе. Сучим ће поћи браћи која су под Турцима, ако им слободу (не понесе,“ у

»

Опет ћу ти говорити о владици; само о владици. Непрестано

сам с њим. Како изостанем једно пре или после подне, ето ти Вукала или Ђука к мени: „Бе си, чочег Хајде, зове. те господар!“