Наша књижевност

416 Наша књижевност

цијалистички да се у њему подвлачи оно добро, оно заиста важно и драгоцено што он уноси у живот, да би му се дала могућност да се развија са још већом брзином, да би се то добро огледало у животу у још знатнијој мери, да би нас приближило победи којој (пр ико и коју ћемо ми и.остварити.

Ја нимало нисам против тога да се човек шибне. Али ствар није у овоме већ у томе да се из живота у јасним сликама захвати воља за животом, за победом, за изградњом која задивљује, за освојењем света, целог света. Јер оно што се дешава у Кини, Италији, Шпанији, у целом свету, објашњава се не само привредном кризом и беспослицом, већ и дејством И која избија из Савеза Совјета. У маљеном граду Соренту, 1924 године, било је у једној улици написано: „Живео Лењин“. По· лиција је премазала натпис жутом бојом, Напи сали су црвеном бојом: „Живео Лењин“. Полиција је премазала мрком. Исписали су белом: „Живео Лењин“

Тако 16 и досад остало написано.

Тако да се, видите ли, и тамо далеко осећа дах епохе која извире одавде, где су њене тенденциј је најјасније изражене. Тај дах се испољава и испољаваће се што даље то јаче. Ево шта је важно: важно је да се овде осећа таква сила енергије да она некаквим веома танким поточићима одлази куда треба и достиже свој циљ.

Јуче сам видео пет стотина људи на Комунистичком универзитету трудбеника Истока. А сваки од њих поћи ће одавде у своју самоједску, индиску и другу земљу. Шта ће он понети са собомг Понеће ту енергију коју је овде поцрпао, у току ове две-три године.

Ето у чему је ствар, ето у чему је чвори смисао нашег по'стојања. ј

Ја сам у извесном смислу јеретик, идеалист, зато ште људеса којима сам навикао да живим, о којима

сам навикао да мислим на одређен начин у многим случајевима сматрам бољима но што онн сами себе замишљају, и у овом се ја не варам.

(Тревод В. 0.) | М. ГОРКИ