Наша књижевност

НАША КЊИЖЕВНОСТ

св. 6, КОД. КЕ БЕОКРАЛЉ ТУН 1947

ОТВАРАЊЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ)

И данашња наша мала свечаност ући ће, у историји српског народа, у ред оних великих напора које сваког дана чини народна власт, наш народ, како за економски процват земље тако и за њено културно уздизање. Отварање наше Народне библиотеке, ове и у овој згради, разуме се да је само мали почетак онога што смо. дужни да учинимо на овом пољу. Овај почетак резултат је рада у обнови наше земље. Зато је он крупан, значајан, добро дошао. Зато он казује и овога пута о правилном схватању културних потреба какве наша народна власт на делу остварује и какве ће и убудуће остваривати. М нема сумње да су ти напори и рад који су у обнову Народне библиотеке уложили наши библиотекари, зато још крупнији, јер су учињени у прво послератно време; време обнове из рушевина, време у коме је требало доста Самоиницијативе и организованости за сваку и најмању ситницу.

Урачунавајући услове у којима се обнавља наша Народна ба блиотека, (урачунавајући ово кратко време, можемо слободно рећи да она није ни скромнија ни мања од оне коју је стара Југославија дала народу. Штавише, кад се зна да почеци стварања Народне библиотеке сежу у прву половину Х!Х века, онда је просто стидно да се за много чега мање корисног могло наћи средстава; а Народна библиотека“ чамила је две деценије старе Југославије у. трошној згради пеподобној чак и за свакодневни рад, акамоле развој. ПА бе и Е

Но, нажалост, наша данашња Паола поласка је: још скромна у другом смислу, јер је претрпела ненадокнадиве губитке, који се не могу ни милијардским цифрама. заленити. Отварамо је без драгоцености наше старе историје и културе, скоро без ХП и Иг ХМ и ХМ! века, без првог ПА О 5 КЕ и ба-

1) Говор којим је Министар просвете Народне аи Србије тра Митровић Била ПЛОВИЛА. 0) О У БАЕАТУ

5