Наша књижевност

Из Грчке ; 29

државни А о које би се хватале у мреже сопствених лажи. : '

Није њихова глупост у питању. 'То и сами схватате. Него дубоко презирање човека: Краљеви судови себи дозвољавају и луксуз најочигледнијих противуречја. Они не суде — они убијају. А то је оно што им је стало да се-зна.

= Зашто» упита Валтер.

=— Да би их се бојали демократи. Но ми их се нисмо уплашили. | | | : Да додам још нешто најновијој оптужби, јер постоји још једна оптужба против мене. Неки ваш колега ми је малочас, у ходнику, саопштио. Цалдарис ме оптужује да сам се после Варкизе склонио у Југославију, и да сам оданде, по наређењу југословенских власти, прешао у Грчку да дигнем устанак у циљу оцепљења Јегејске Македоније и њеног прикључења Југославији. Крај реченице цитирам на основу оног што сам и сам прочитао у новинама. |

— Шта велите, занимљиво» упита Јанулис и насмеја се весело и сам забављен. Затим преста да се смеје, али весеље је врцало из његовог целог лица, шкртог иначе у мимици која изражава расположење. То неусиљено весеље зрачило је и из његових ватрених очију усађених дубоко под оштрицом танког и високог носа. Оно је шикљало просто, наметљиво у толикој мери да се морало питати: како може да стане толико израза и смисла на оној малој површини његовог мршавог и уског лица»

— Ја сам правник, уздахну весело Јанулис | и повуче ремен револвера. — Почећу с чињеницама.

Крајем августа 1945 извукао сам се из Козане где ми је пре= тила опасност. Човек код ког сам се крио ухашшен је на улици, један друг је дотрчао да ми то јави и ја сам умакао на неколико "минута пре но што су стигли агенти;

Побегао сам на Грамос. Сељаци су ме знали из времена борбе против Немаца. Нека од села у којима сам се крио слободна су данас. Агиа Ана, Мелисотопос, Варика. А у Кастанофити сам се крио од септембра 1945. До избора 31 марта 1946 живео сам ту, у кући Христоса Папанастасија.

Он погледа кроз прозор. |

= Видите ли ону зграду, ону тамо са зеленим проворима»

Сви погледасмо у правцу који је показивао његов прст.