Наша књижевност
Из Грчке 37
Јанулис покупи фотографије расуте по столу и отвори их у руци као карте. и ;
— Словеномакедонци су се покрили славом у свим борбама које је: водио наш народ. Они су пролили толико крви да имају права да траже равноправност. И дужност нас Грка, који смо се с њима и крај њих борили дивећи се њиховом јунаштву, наша већ данашња дужност захтева да им то право признамо, срећни што ће једног дана у демократској Грчкој какву заједно желимо бити места за све који хоће да с нама продуже живот у слободи, после · седмогодишњег смењивања три окупације: италијанске, немачке и енглеске.
Али то није аутономизам! Ипак код нас постоји нешто што би заблужило то име. Но потражите ли инспирацију тог нечег, доћи ћете неизбежно до балканског отсека интелиџенс сервиса. Аутономиста је код нас мало. А сви су се компромитовали за време прве окупације. Они су компромитовани у очима народа, не, у владиним. Изгледа чудно да баш Енглези подупиру аутономизам. Но тако је. То је једна од фикс-идеја њихових агената још од 1943. –
Код мене је 1944 био на Вичи капетан Еванс. На томе сектору имао сам против себе поред Немаца и Колчевљеве банде. Оне су биле одлично наоружане и опремљене. Немци нису штедели. Давали су и капом и шаком квислинзима. Међутим, нас — Енглези нису наоружавали.
Ја сам тражио оружје, а Еванс је увек одговарао: — Сутра! Добићете га! — А сутра би одложио ствар опет до сутра. Тако схваћено сутра значи: никад. Кад сам му то пребацио, рекао ми је: Колчева треба пустити на миру, додао ије, иако је немачки човек. Јер ако га уништимо, Немци ће бацити за покривање тог отсека три, четири пута више своје војске но што је тренутно имају овде, и ми им не бисмо одолели. Само бисмо упропастили позиције које држимо. А оне су нам неопходне за остварење плана „Кивотос“.
Разуме се, ти су разлози исисани из прста.
— Шта је то Кивотос> упита Крле, а Јанулис одговори:
= То је план команде на Средњем Истоку који се односио на евентуалне операције десанта у Грчкој. Датира од почетка 1944. Но као што је познато, „Кивотос“ није никад остварен. Ми