Наша књижевност

"О ПОЕЗИЈИ ХРИСТА БОТЕВА

!

Шездесетих година прошлог века одлазили су поједини млади људи из Србије и Бугарске у Русију, улазили тамо у кружоке који су се формирали под утицајем Чернишевског, Доброљубова, Писарева и враћали се у своје народе као неустрашиви проповедници борбе против ропства, као велики идеалисти сањари и као врло активни револуционари. Створио се један идејни ланац младих, пожртвованих духова, који су свој живот предали ослободилачкој борби својих народа и који су и пером и живом речју деловали на њихов револуционарни развитак. Они су рано сазревали, већ у првој младости постајали вође, учитељи народа. Њихове идеје и пламен срца уздизали су народе у ослободилачкој борби, они су речју, делом, даром и својим личним примером ковали генерације револуционарних бораца. Тај ланац је повезивао словенске народе, кршећи све оне неспоразуме које су туђини тенденциозно сејали, према њима, отварајући им перспективе братског разумевања и јединства. У том ланцу просветитеља, учитеља, народних и револуционарних бораца сјајио је лик великог бугарског песника и револуционара Христа Ботева.

Сам већ његов живот био је витешка поезија ослободилачке и револуционарне борбе. То је био песник који је свој патриотски стих потврдио и херојским делом. Његова поезија је понела у себи устанички елан и борбени пламен ослободилачке борбе бугарског народа под Турцима. Она је понела слободољубиви, демократски дух народа који је узаврео у буни против ропства. У стиху Христа Ботева чуо се је глас из бугарских планина које су скривале устанике, живеле су народне традиције, народна предања о хајдуцима који су штитили народе. Стихови Христа Ботева садржавали су гнев бугарског народа против угњетача и поклич за ослобођење. Она непосредност, искреност и преданост својим идеалима, које је показивао у стиховима, она ши-