Наша књижевност

О псезији Христа Ботева ј 53

Овакви стихови Христа Ботева су одгајивали борце, мобилисали масе, деловали на стварање унутрашње моралне снаге револуционарним покретима у народу, давале онај полетан, судбоносни ударац у младим душама који опредељује за револуционарну борбу која чини да онај који се реши на борбу, сагледа лепоту и величину жртве. Оно што је веома значајно у поезији Христа Ботева, то је та полетна, динамична, покретачка снага коју она у себи носи, то је та чар која повезује револуционарне борце савремености са јуначким прецима прошлости, борце у Отечественом фронту са борцима у ослободилачким борбама по Старој Планини. Слобода и јуначка смрт, то (су заветне речи у снажно 'емотивној песми „Растанак“ које су постале најплеменитије ознаке борбености, јер само кроз јуначка дела бораца могле су народне масе извојевати своје ослобођење од ропства.

Поезија Христа Ботева је одразила у себи своју историску епоху, своје време. Она је потресла народне масе уметничком снажном унутрашњом динамиком и својом великом уметничком сугестијом, страсном вером у вредности које је поставила, нарочито у вредности живота и смрти у односу на слободу. Она је покренула живот маса унапред, усмерила га у борбу за националну слободу и независност, за социјално ослобођење. Поетска средства складно су се слила са садржином, „са проблематиком песама у огромном утицају на народне масе. Изражајна снага уметничке поезије Христа Ботева која је ту снагу црпла из народне поезије са својственом музикалношћу која потсећа на старинске мелодије дала је уз идеје и слободарски дух ту моћну сугестију. Када се певају песме Христа Ботева, увек је топлина у души, увек оне распаљују претставе (о лепоти и вредности човека. Оне су испеване просто, једноставно, са потсећањем на старинске песме које су остале под. пепелом времена негде у дубини душе народа.

Колико је еенажна (дугестија његових 'песама, осетио сам када сам за време окупације био у логору на Бањици. У оној тешкој и трагичној атмосфери смрти долазио је код мене један стари политички емигрант Бугарин, већ срушен од емигрантских потуцања (није остао у животу, стрељан је на Бањици) и певао ми песме Христа Ботева. Снажне речи, оно поносито гледање у будућност преко смрти, она решеност да се часно умре за слободу, крепиле су, снажиле, уздизале дух. ПЏевани стихови Христа Бо-. тева разбијали су атмосферу гробнице, уносили дах планина, уно-

'