Наша књижевност

Прича о везировом слону 67

траву или воће, тихо га називао шаљивим именима, али га никад није дотицао руком.

То је било све што су чаршијски људи могли да сазнају 0 невидљивом везиру. За чаршију и сувише мало. Страст за писаљке или хартију није им била ни много вероватна ни потпуно "разумљива. Ствар са слоном била им је разумљива и ближа. Утолико пре што је слон почео да се појављује пред очима зачуђеног света.

Џ

Није прошло много времена и фила (су заиста почели да изводе из Конака; морали су то да чине, јер је младој животињи, чим се мало потхранила и одморила од дуга и тешка пута, Конак постао тесан. Сви су знали да се млади слон неће моћи држати у штали као послушно говече, али нико није слутио да ће животиња бити тако немирна и ћудљива.

Лако је било фила извести, он је сам тражио ширине и зелевила, али је тешко било обуздавати га и чувати. Већ другог дана он је одједном претрчао оплићалу Лашву, дижући у знак радости високо сурлу, док је вода са веселим жубором прекала око њега на све стране. Наишавши на баштенске ограде, одмах је стао, у несташној игри, да гура жиоке у огради, као да проба да ли су добро приковане, да савија и ломи гране, докле год сурлом може дохватити. Момци су трчали за њим, а он се-враћао у Лашву и прскаб. несташно водом и њих и себе.

После неколико дана слуге измислише да фила изводе везаног,; наравно, на леп и укусан начин везаног. Око врата су му наместили чврст литар од коже; кожа је била пресвучена црвеном чојом а чоја пошивена ои шљокицама и прапорцима. Са. сваке стране те кожне огрлице био је учвршћен дугачак ланац који је држао по један од момака. Напред је ишао висок и плећат мелез мрке коже а косих очију; он је био нека врста васпитача У кротиоца младог слона, једини који је покретом руке, узвиком и погледом могао да утиче на њега. Народ га је прозвао Филфил.