Наша књижевност

Прича о везировом слону 69.

И жене и девојке, сакривене иза мушебака, на доксатима и прозорима, посматрају фила у његовом црвеном орнату, са њеГовом пратњом добро одевених и осионих везирских момака. Сјате се по три-четири око једног мушенка, шапућу, праве шале на рачун необичне животиње, голицају једна другу и пригушено· се кикоћу. Мајке и свекрве забрањују бременитим снајама да иду "на прозор, да им од тога дете које носе не би, после, личило на чудовиште, ' ;

Најгоре је пазарним даном. Коњи, говеда и ситна стока да ноге поломе од страха. Сељанке из околине у својим белим дугачким хаљинама, са белом, лепо забаченом марамом на глави, беже дугим корацима у споредне улице, крстећи се, циктећи од страха и узбуђења. >

А поред свега тога свечано пролази фил и тако се клати и превија, док пратња око њега оптрчава и поскакује са смехом и повицима, и тако је (све то ново и необично, да се на махове чини као да се све креће по нечујној, страној музици и да филову шетњу прате не прапорци и смех и довикивање пратње и циганчади, него бубњеви, цимбали, инструменти непозната облика и порекла. |

Фил ступа својим гломазним, али снажним ногама, пребацујући лаким и мирним ритмом терет о једне на другу, као што ступа свако младо створење у коме има много више снаге него што је потребно да се носи и покреће то тело, па се сав сувишак претвара у обест и игру.

Фил се већ одомаћио у чаршији и са сваким даном показује све више обести, све више упорства и домишлљености у извођењу својих жеља, а те жеље не може нико погодити ни предвидети, толико је у њима неког ђаволског лукавства и готово људске пакости бар по схватању узбуђене и увређене чаршије. Час преврне неком сиромаху сепет пун раних шљива, час измахне сурлом па пообара све виле и грабље које је сељак изложио ради продаје и прислонио уза зид, на пазару. Свет се склања кад пред стихијом, гута гнев и трпи штету, Само је једанпут Колачар Вејсил покушао да се брани. Фил је пружио сурлу пут његове округле даске на којој су били изложени колачи, али је Вејсил био бржи и измахнуо дрвеним поклопцем да одбије животињу, и слон је заиста повукао сурлу, али је тада онај Филфил, који је био жилав и снажан, а дугих руку као мајмун, притрчао и опалио ма јстор-Вејсилу такав