Наша књижевност

Избор лирике

277

Све од оног Дренопоља

Што с' отеже Мору Црну,

Све то Душан себи згрну,

То учини божа воља, Душан, Душан, бујна река, Србин јунак па довека!

Ао, века,

Млада века, —

Сад на коњу, сада пешке,

Сад код Јаше, сад код сешке, Сад при чаши, сад у колу —

| Гледај, боже, браћу голу!

Голи брацо, што си стао, Ваљда неси већ сустао, —

__Цупни, скочи,

Ситно крочи, | – Па заведи,

Па проведи,

Опа цула,

Па на ћупа! Ал' ти с, брате, светле очи, Али ништа, само точи!

Кака чаша, така срећа, Дајде ону, та је већа,

Још и у ту винца ледна, Мени треба јоште једна Браћо мила, здраво, здраво! Ја сам други кнеже Џав'о:

· Пав'о беше соко сиви,

Чудио се сваки живи,

Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци;

Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу. У устима песмицу,

Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм вес'о међу вама —