Наша књижевност

294 А Књижевност

на ивицу свега што си имао и знао, и стој мирно и не прекидај мисао док се не уништави све од чега ти је душа била песник: љубав и слава. Стој мирно док не прође ужас од умирања. То је твоја смрт, песниче, и друге смрти затим више нема. Класична елегија. (Осећај мора, кроз метаморфозу, изгубити се у безличном и простор ном. Осећај мора из лирике у скулптуру. Класична елегија по томе што је у закључку победна.

Драги и болно помињани Бранко —- ове две песмице, приденуте једна уз другу близу — близу, биће ти драге. Рука у руку, срце те једна уз другу—близу, биће ти драге. Рука у руку, срце уза срце, два брата песника. Тужно је само, је ли, што се туђинство_ међу вама истире кад вас обојице давно нема. |

ИСИДОРА СЕКУЛА