Наша књижевност

326"

1843

Јула написао је „Девојку на студенцу“, једну од најлепших песама. Ујесен одлази за Беч, где учи правне науке. У Вуковом дому у Бечу, Гапаоћгаззе, ОБегћејзпегеаз5е, упознао се Бранко са Копитаром,

Ранкеом, Срезњевским, Рајевским .:.

1845

Бранко се у Бечу упознао са Ђуром Даничићем и с њим се побратимио, 1847

159. јуна штампао је у Бечу позив на претплату на прву књигу „Песама“. |

У децембру штампана му је у Бечу прва књига „Песама“ са посветом Српској омладини.

Ђура Даничић штампао је приказ Бранкових песама у ,„Подунавци“ у коме каже: „Ја мислим да до данас још није ниједан учени Србин овако пјевао као овај Радичевић.“

1848

7 "јануара написао је песму „Петру Петровићу — Његошу владици Црногорском“.

15 фебруара Светозар Милетић штампао је у Српском народном листу напад на Бранкове „Песме“.

Јуна Бранко напушта Беч због новчане оскудице.

Долазио је у три маха у Београд (у лето, јесен и зиму) и отседао је код брата Ђуре Даничића Милоша Поповића и Д. Поповића, протођакона у Господској улици бр. 28, сада Бранковој. Дружио се са Љубом ПГП. Ненадовићем, Костом Цукићем и Јованом Илијћем, Како је био сумњив београдској

Књижевност

полицији због дружења са лицеј цима, то је о Божићу 1848 протеран из престонице.

1849

22 априла упознао се Бранко са Јованом Ђорђевићем, који је тај састанак забележио у својим „Успоменама“. = .Е јуна био је у гостима код родбине у Вуковару, где се састао са Богобојем Атанацковићем који то виђење описује у свом „Дневнику“,

1850

У „лето враћа се у Беч, напушта права и уписује се на медицински факултет. :

У лето или пред јесен постао је питомац кнеза Михаила Обреновића, који му је одредио штипендију од 500 форинти.

1851

5 октобра у писму Вуку Караџићу Његош се овако изразио о другој књизи Бранкових песама: „Бранко је приличан пролећњему лептиру који лети с цвијета Ба цвијет; он исто по запуштеној српској ливади ради“.

1852

Јбудевит Штур, професор славистике у Пожуну, критиковао је Бранкове песме.

Научио је словачки да би могао да одговори на критику ЈЉудевита Штура.

18: јуна, у четвртак, у 7 часова изјутра, умро је у Бечу Бранко Радичевић у 29 години живота од туберкулозе. Теле му је пренето исте ноћи у мртвачку собу бр. 42