Наша књижевност

· „Типик Светога

332

| 1867

1 јануара потврђен је.за правога члана Југославенске академије у Загребу. |

30 маја изабран је за привременог тајника а 25 јула за тајника Југославенске академије под претседништвом Фрање Рачког..

10 јула објавио је Даничић у седници историско - филолошкога разреда Југославенске академије да купи грађу за велики речник хрватскога или српскога језика и моли академију да га у том послу материјално и морално штомаже, Штампао је у Књижевнику Ш Саве за Ораховицу“. . _ Штампао је у Раду 1 ,ћиђЂу историји словенскијех језика“. „Штампао је у Раду 1 „Записи из неколико рукописа“,

1868

· Довршио је цео Стари завјет те од те године имамо цело Овето писмо (Стари завјет од Даничића и Нови завјет од В. Караџића),

1869

30 јануара изабран је за правог члана Ученог друштва — отсек филозофских наука.:

25 јуна изабран је за посланика у Карловачко — загребачком изборном срезу за српски народни цр-

“квени сабор. Али како се није сла-

гао око избора претседништва, поднео је оставку на мандат 3 јула.

„

1870

'Штампао је у Раду ХИ чланак

· „Старински зборник сербских по-

словица А. Гилфердинга“-

у

Књижевност.

· 1871

- Штампао је у Загребу „Пословице“. + Штампао је у Раду ХУ чланак законик Стефана Душана цара српског 1349 и 1354, издао и објавио Стојан Новаковић“.

Штампао у Раду ХУ чланак „Сербско-руски словар. Саставио П Лавровски“. с

Штампао у Раду ХМ студију „Акценти у адјективу“.

Штампао у Раду ХМ „Грамати-

ка) Ђурђа Крижанића“.

о 1872

21 августа Ђура Даничић је испричао пред Миланом Ђ. Милићевићем, Медом Пуцићем и др. Николом Крстићем зашто је своје пре- · зиме Поповић променио у Даничић.

Кад је 1847 штампао свој „Рат за српски језик и правопис“ назвао се по браћи Даничићима из народних песама да би се сакрио од цензуре (Школа, 10' октобра 1872).

У Загребу је у друштву са В. Јагићем и И. А. Казначићем издао Пјесме Мавра Ветранића-Чавчића, књига П.

Штампао је у Раду ХХ „Прилог за историју акцентуације хрватске или српске“. 5

1873 3 априла на позив Стојана Новаковића, министра просвете, заузео је у Београду катедру словенске

_ филологије и остао све до марта

1878. |

4 маја умрла је у Загребу мати Ђурина Ана у 70 години живота.

11 децембра српска влада урачунала му је све време од 21 септембра 1865 до 3 априла 1978 које је провео у Загребу у године: професорске службе.