Наша књижевност
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
146
Књижевност
Говор чобана у језик ваш штури
ја ћу унети и капом и шаком,
слаба песника зваћу стихоклепцем.
Ја кад што кажем, биће јасно сваком,
под Дурмитором, Романијом и Јастрепцем.
Зашто би речи књишке биле прече
од речи чобана, свињара и ковачаг - Зашто да не говорим као дрвосече»
Говори ити — па ко надјача!.
Кад ми се љутина у подгрлац попне, што речи не бих ошинуо бичем» Био сам чобанин, и умем да кличем,
"и псујем, да ти прсну бубне опне.
Језик овај прости, речи вама грубе,
од проповеди с олтара волим више.
У стени хтео бих бритвом да га пишем, где вечност дубоко своје речи дубе.
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ