Наша књижевност

146

Књижевност

Говор чобана у језик ваш штури

ја ћу унети и капом и шаком,

слаба песника зваћу стихоклепцем.

Ја кад што кажем, биће јасно сваком,

под Дурмитором, Романијом и Јастрепцем.

Зашто би речи књишке биле прече

од речи чобана, свињара и ковачаг - Зашто да не говорим као дрвосече»

Говори ити — па ко надјача!.

Кад ми се љутина у подгрлац попне, што речи не бих ошинуо бичем» Био сам чобанин, и умем да кличем,

"и псујем, да ти прсну бубне опне.

Језик овај прости, речи вама грубе,

од проповеди с олтара волим више.

У стени хтео бих бритвом да га пишем, где вечност дубоко своје речи дубе.

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ