Наша књижевност

СВАДБА

Трк коњских копита просу се изненада по стрмом, неравном сеоском пуду и све за тренутак заглушивши буком свога топота, и ударима поткова о ретко камење, изгуби се брзо и нагло као што беше и дошао,

· Погледавши се са својом женом, Јеротије занеме, па опрезно погледа према путу. Кад виде Драгића на његовом пастушастом коњу, он брзо истрча на праг, а жена приђе прозору с гвозденим решеткама, гледајући у правцу у коме се изгубише јахач и коњ.

Бранка, погледавши мирно према друму, виде задовољан осмех на лицу оца, који јаш увек гледаше за коњаником. Тај асмех, упућен Драгићу, скривао је у себи мисао, коју је она |јадно читала...

Не престајући да се осмехује, Јеротије погледа у кћер и жену, па рече:

= Сила момак!

Жена се одмах нађе у послу, па, тумарајући, стаде да говори:

— Отац му се нада да га жени најесен. Куд год ме аретне, пита ме. Шта сте решили, вели, хоћемо ли да се ојродимог (Ова година је добро понела и, ако да бог да правимо вебеље, биће како треба.

= Добра је то кућа, — рече Јеротије.

= Богами, ваљало би се ородити.

Жена намигну показавши према Бранки, моја ћуташе погнуте главе, а кад Осети поглед очев који, потврђујући оно. што је жена рекла, додаде: „Јес, јес. Бољег момка нема у селу“, она брзо утрча у собу, као што чине девојке када изненадну навалу стида нису у стању да издрже. - ; |

Отац се задовољно осмехну.

— Стидна је, — рече жена, ма да је видела лице своје кћери, на Коме не беше нимало стида, већ неке љутње и увреде. Она затим приђе мужу и шапатом саопшти“ _

= Не мари она њега, то да знаш! Облеће око. оног Радоње! Јадна јој мајка њена, шта ће с тим кјомунистом !

=— Ама шта кажеш!