Наша књижевност
Свадба – Ј - = 445
Ужарена лица од нервозе и узбуђења, Бранка вребаше прилику да умакне. Требало је отац само неколико корака да се-удаљи од
клупе, и она би се већ нашла на путу.
Тако се и догодило. Само што је Јеротије ушао у собу да донесе дуван и лулу, она се с неколико мачјих акокова нашла код капије и, изишавши на пут, одјурила као ветар...
__Пред портом је било скупљено читаво село и као да се још нешто чекало на да збор почне. Младићи и девојке шетали су по двоје, по троје, или скупљени у групе, жагорили, смејали се или живо расправљали о нечем. На њима се није видело нестрпљење што збор не почиње. А они што су седели и стајали дремајући, показивали ду и досаду и нестрпљење.
Издвојен мало по страни с двојицом момака, Радоња ЈЕ дељао бритвом свој прут, не прекидајући тај посао чак и када би се покашто умешао у разгсвор момака. У једном часу он изненада подиже главу и погледа у окупљени народ. -
Тај поглед, који је нервозно тражио некога, брзо се повуче, али Бранка виде да ју је си спазио. Борика, тиха, стидљива девојка, с којом је стојала, ссмехну се погледавши је с пуно разумевања.
Ту, крај њих, стојала је једна група младића, који су нешто расправљали. Из њихових речи, које су ве више личиле на препирку, она је понешто чула, разумевала, али сада јој почеше сметати као какво досадно бунцање.
Један из те групе говорио је:
— Сада су средњаци наши савезници. С њима смо сад против кулака, а после ћемо видети! у
— Лако ћемо с њима, — додаде други.
Сви се грохотом стадоше смејати. Један између њих, љут и сав црвен у лицу, покушавао је да докаже нешто друго. %-
— Можемо да се кладимо да није тако! — викао је он. Хајде да питамо Радоњуг Хајде!
= У колико! ћемоР-
= У пет банки!
= У сто динара!
Дланови пљеднуше један 'о други и руке се чврсто саставише.
" Али они не стигоше да истерају ствар на чистину, јер се народ стаде окупљати ско чесме, код чије је камене ограде стојао Радоња, она два момка и о о ле и жена. Један од она два момка испе се на ограду и пошто с неколико речи отвори збор, одмах