Наша књижевност

454 = Књижевност

Код ових · речи: мајка стаде да јеца бришући сузе, а Бранка, гризући усне, окрену главу прозору. Отац уздахну и настави: | — Нека, ћерко, нека. — И он беше готов да заплаче. — Нека да бог да будеш срећна, и све што је добро да доживиш. Само се бојим. .. ето, волиш непријатеља моје куће!

— Он хоће да нас упропасти! — дсбаци мајка.

'— Де, кажи нам садаг Како те омами да му кажеш против оца»

Не могући да уздржи сузе, које јој навираху на очи, Бранка бризну у 'плач и истрча из кујне. Врата на соби треском се залупише и она паде на кревет, јецајући.

М

Убрзо се показало да срамота, која снађе Јеротија у вези са акривањем жита, има и својих добрих страна. Јеротије и његова жена сада су сматрали да њихова кћи, после овога грешног поступка, после суза којим је показала искрено кајање, неће дозволити да даљим везама с Радоњом наноси родитељима бол. Из дана у дан и отац и мајка нису пропуштали да не спомену несрећу, ко Ју им је кћи нанела. То је за њих био неопростив грех, који би се, међутим, могао искупити само на један начин: ако би се Бранка одрекла Радоње, ако би га заувек презрела.

Они јој то нису рекли, али се то разумело само по себи. Ранка је знала да родитељи тако мисле и, ма да јој било јасно да читав случај са житом добија други обрт, ипак је одлучила да се бар за неко време не састаје с Радоњом.

Родитељи ту промену код своје ћерке узеше као знак да се „отргла“, и да могу припремати за свадбу најесен. Они је сада обасуше нежношћу и пажњом, не спомињући више ни жито, ни Радоњу. Драгићев отац поче долазити све чешће, а једног дана по_јави се и сам Драгић. Како је то била недеља, он је на себи имао празничко одело, панталоне с кожним туром и корбач, који је нодио када је хтео да изгледа свечан.

У лицу је био нешто блед, а не црвен као увек, и док је мајка отишла у кујну, он са оцем заседе у претсобљу. Отац је почео озбиљан разговор и дуго причао сам, а он, када би што рекао, лупио би корбачем по нози.

Из собе Бранка је слушала разговор. Ола приђе вратима И стаде да навирује кроз окно. Свеже избријано лице Драгићево,