Наша књижевност

258 Е _ Књижевност

=

Све што се тог јутра догађало у Јеротијевој кући, догађало се у потпуној тишини. Јеротије је седео у претсобљу и, пушећи и ћутећи, испод ока посматрао своју кћер, која беше бледа, грозничава и више но икад збуњена. Заједно са својом женом, ко ја би с „недоумицом погледала из кујне, он је осећао да се нешто нарочито збива. Жена је спремзла доручак, који је обављен такође у тишини. Јерстије, после доручка, нареди да се закоље кокош и спреми пита зељаница са сиром. Жена прихвати то од свег срца, а Бранка одјури да ухвати кокошт. - Е

- У кући све живну. Пошто извади сат из прелука и стави га на сто, Јеротије оде да наломи дрва, жена стаде спремати по кујни, а из дворишта се разлеже заплашени кокот живине, која је, гоњена, "бежала на све стране. Сви се предано дадоше на. посао, настојећи да им у том послу прође време.

Но кад кћи, изишав из собе у новој сукњи и блузици, објави да полази код Мице, која би свакако хтела да је види и да да свој суд о принови, отац прекину сво | посао и седе за сто, припаливши пигарету.

= Ајд, кад си наумила, иди.

— Шта аи наврзла код те Мице» Као да ће она да те похвали! — примети мајка.

= Пусти је, море!

И Бранка оде.

Јеротије погледа на сат.

— Нема још девет, — рече. -

Из даљине се зачу хармоника и сложна песма са звиждуцима у прсте усклађеним по такту харманике.

= Ето их, иду!

= Воз долази у десет! — рече Јеротије и опет погледа на сат.

= Изиђи да видиш; мора да је и св с њима!

Друмом поред механе ишла је група младића с хармоникашем на челу. Окружени масом девојака, жена и људи, који су их пра"тили, они су носили опрему за пут: шарене торбице са стварима, или куфере и равне замстуљке. С времена на времб, овади, из гомиле, упадајући у песму, завикао би пескоји глас, кличући, што би одмах прихватали и други. | |

Јеротије виде Лекиног сина, који је у првом реду ишао с ку афером, накривљена шешира и с црвеним цветом заденутим за уво,