Наша књижевност

370 Књижевност

ПШросјакиња. До револуције сам живела — као да ми је цар кум. У то доба ходала сам унаоколо као јуродива. У банци ми је лежало три и по хиљаде... у злату.

Лењин. Па откуд вам толиког __-

Просјакиња. Имала сам своје сталне муштерије. МИ никада се нисам спуштала испод трговачких кућа првог реда. А какав ми је профит садаг Ко нам сада дајер Лењин је целу Русију осиромашшо и сам, веле, није одмакао даље од просјака. Нит сам живи, нит другима даје да живе. Тумарајте и даље, а ја идем својим послом. (Оде). |

Лењин. Шта кажете на то, млади човече"

Рибаков. Безобразна старица и ништа више.

Лењин. То је страшно! Чак и просјакиње живе торе него пре рата. По селима људи седе уз светлост луча. Луч — па то је било пре петролејске лампе! Јесте ли помислили шта те ствари значе, ар јуче сам добио писмо са Урала, тамо, у Златоусту, у фабрици оружја, људи су принуђени да рукама стављају машине у покрет. Ја одавно размишљам 0 електрификацији Русије. Шта мислите, може ли се сад, данас, одмах почети са електрификацијом 2

Рибаков. Друже Лењине, ви видите на хиљаду врста унапред, а ја — шта јаг Ја се никад не бих могао досетити таквих ствари.

Лењин. Засад не говорите ником, иначе ће ме назвати лудаком. Ипак је то засад још — машта!,.

Завеса

ДРУГИ ЧИН СЛИКА М! Булевар у Москви. Гогољев споменик

Старица. Ето, заспао мој дечак. Спавај, мили мој, спавај, анђеле мој! (Умири се, дрема). "___Рибаков (улети, обазре се и покуњи се) Отишла! Ето ти Гогоља! (Вади часовник.) Гогољ остаје Гогољ, а ја сам задоцнио читавих петнаест минута. (С обзиром на њену нарав, то је — катастрофа. (Брзо старици.) Другарице дадиљо!

Старица (увређена). Зашто ви, младићу, мислите да сам ја. дадиља Р

Рибаков. Опростите, мени је свеједно.

Старица. Вама је свеједно, а мени — није.