Наша књижевност

Часовник на Кремљу 391

Маша (одједном). Могу. Немам речи. Не знам шта бих дала, само да нам поверујеш. (Пољупци.)

Забјелин. Машка, а Русију... попадију кипећих самовараг Русију они хоће да одбаце. Шта кажеш на то!

Маша. Дакле о томе ти мислиш» Што се осврћешр Чега ти је жао» Иди... тргуј шибицама. (Подражава му.) ,Сумпорне, предратне... безопасне..."

Забјелин. Немој да ме исмеваш!

Маша. Реци, мили мој, о чему мислиш

Забјелин. Пест... Рећи ћу ти нешто.

Маша. Слушам, тата.

Забјелин. Ја сам малопре у Кремљу видео генијалног човека.

Завеса

СЛИКА Х Соба у хотелу „Метропол“.

Рибаков _ (пакује ствари као пред одлазак на пут. Зауставио се испред грамофона) _А шта ћу са овим> Жао ми га је оставити. Уосталом, могу га понети са собом. Момци ће бити захвални. Машину ја, наравно, могу узети под мишку, али ђаволска труба квари све. Дакле, комесар ешелона балтиских матроза путује на. врангеловски фронт са грамофонском трубом. — Непрописно! Нека на теби свира следећи становник ове собе.

Куцање.

још сам код куће. Уђите.

Маша (улази). Здраво. |

Рибаков. Каквој звезди, каквој планети треба да кажем хвала7

Маша. Рибакове, код нас у кући је велика радост.

Рибаков. М дошли сте да је са мном поделитег

Маша. Саша, ви још ништа не знате! Тата је био код њих у Кремљу. |

Рибаков. Знам.

Маша. Али ви не знате зашто су га позвали и ко га је позвао! Предложили су му да ради.

Рибаков. М то знам.

Маша. (Сад се затворио у своју собу за рад, никог не пушта. Пише.

Рибаков. Е, то не знам. Али говорио сам вам да ћемо га превести у хришћанску веру. Ето вашег бедема. Ето ваше неприступачне тврђаве! | -